Šizofrenija

Мислим да би најбоље било да га ставим овде у ћошак...аха. ево га... Нека остане ту – размишља се Милан.

Милане! – повика Милан нови – Који си курац ставио овај гандалфов штап, децу ти нерођену, у моју собу, хоћеш Саруман да ме види преко кугле, пошаље орке па да најебемо, и ти, и ја, и сви присутни!

Шшшш, тише, ту је Арагорн, у близини, не бој се. – Одговори Милан стари, добри, и надасве пажљиви – Саруман је сада готов, батица Фродо се решио прстена и опет можемо да пијемо пиво и 'ватамо жене-хобите!

Али – одговара Милан нови – зар не мислиш да представља опасност? За све нас?

Пссссттт – стављајући прст на уста, стари Милан полако је изашао из собе.

Где си пош'о врећо гована? Враћај се вамо да расчистимо ствари, па да наложиш врату са све овим штапом! – људито узвикну Милан нови.

Ало вас двојица! Може мало тише! – јави се трећи, сасвим непозван.

Који си сад па ти? – проговорише прва два Милана и погледаше се исто време,
спуштајући обрве на доле.

Ех – започне анонимни...

...Уто улази човек у белом мантилу, са ињекцијом у руци, зарива оболелом у врат и пушта га да спава.