Duševna bolest od koje je dragi nam recimo Milan(ubrzo pokojni) oboleo usled uživanja epske fantastike - gospodara prstenova - i tamo spržio svu tatulu te je sada nema za spostveno lečenje...
Atropin je nestao...
Mislim da bi najbolje bilo da ga stavim ovde u ćošak...aha. evo ga... Neka ostane tu – razmišlja se Milan.
Milane! – povika Milan novi – Koji si kurac stavio ovaj gandalfov štap, decu ti nerođenu, u moju sobu, hoćeš Saruman da me vidi preko kugle, pošalje orke pa da najebemo, i ti, i ja, i svi prisutni!
Šššš, tiše, tu je Aragorn, u blizini, ne boj se. – Odgovori Milan stari, dobri, i nadasve pažljivi – Saruman je sada gotov, batica Frodo se rešio prstena i opet možemo da pijemo pivo i 'vatamo žene-hobite!
Ali – odgovara Milan novi – zar ne misliš da predstavlja opasnost? Za sve nas?
Pssssttt – stavljajući prst na usta, stari Milan polako je izašao iz sobe.
Gde si poš'o vrećo govana? Vraćaj se vamo da rasčistimo stvari, pa da naložiš vratu sa sve ovim štapom! – ljudito uzviknu Milan novi.
Alo vas dvojica! Može malo tiše! – javi se treći, sasvim nepozvan.
Koji si sad pa ti? – progovoriše prva dva Milana i pogledaše se isto vreme,
spuštajući obrve na dole.Eh – započne anonimni...
...Uto ulazi čovek u belom mantilu, sa injekcijom u ruci, zariva obolelom u vrat i pušta ga da spava.
