Imperativni oblik glagola upućen kroz ironiju društvenom parazitu koji random vremena jaše po vašoj iliti pak našoj grbači. Nije bio u prilici da se upozna sa pojmom "obraz" i pri tom postaje sve zahtevniji i cevči nam ono malo živaca i novaca što je ostalo. Afirmacija protiv ovakvog organizma dolazi sa besom, propraćen psovkama - jelte kako li to već nalaže srpska tradicija, gde najčešće nastupa već navedeni izraz u naslovu.
- Cile aj mi platiš kafu.
- Aman bre više... Koji ti je ovo put?
- Šta? Nisi se valjda stiso za šoljicu kafe? :Ironično coktanje u pozadini:
- Nisam se bre stiso, nego radi nešto u životu... Četri godine uzastopce ti ja stalno plaćam kavurine......u pozadini pesma Zvonka Bogdana.
- :Sssrrk: U al' je dobra kafica...
- Ahaaa.
- Cile... Daj mi koju cigaru!
- Evo ti!
- Aj daj još jednu za kasnije.
- Evo ti još dve, rak dobio da Bog da....Nakon desetak minuta.
:Autobus za Bačko Polje, Zmajevo, preko Kisača do Novog Sada dolazi na drugi peron... :
- E matori fali mi za kartu, pa sam mis...
- Aman sjaši mi s kičme pička ti materina neradnička! Dokle ćeš više da se grebeš, DOKLEEE?!?!?!
A nisam bratić tvoj jer sam pajdoman. Meni su samo drugi pajdomani bratići lololo
Дефка одлична, још само да склониш апостроф у наслову.