Pojava da neki učenici imaju potrebu da neprestano brbljaju, bez obzira da li to ima veze sa konkretnim stvarima. Pošto su neki duduci za određene predmete, pokušavaju pričanjem o nekim trivijalnim stvarima pokazati da prate i da su zainteresovani.
Prof: Marko, hajde uradi ovaj 325. zadatak na tabli!
A: Koji je to zadatak?
Marko: 325.
B: Šta kaže, koji je broj zadatka?
Marko: O Bože, jeste li gluvi? 325.
A: Ima samo pola krede, mogu li ići doneti jednu?
Prof: Hajde, ali požuri!
...
A: Je li to prvo X ili broj 9?
Marko: X
B: Šta piše to u drugom redu posle jednako?
Marko: Nula.
A: Zaboravio si staviti tačku posle broja zadatka!
Marko: Baš ti hvala, bez toga bi pogrešio zadatak.
A: Nema na čemu, vidite profesorice kako ja pratim. Jednog dana ću vas ja zameniti.
C(budi se iz zimskog sna): Koji zadatak radi ovaj?
A: Piše ti na tabli. Vidite, profesorice, kako ja pratim?Napomena: učenik A ima prosek 1.5
