Način oblačenja po komunističkoj paroli - svi su jednaki, koju je u ovom slučaju usvojio i kapitalistički sistem. One imaju jasnu ulogu, da učenicima stave do znanja kako ista pravila važe za sve, ovde si da bi učio i jednog dana bio što korisniji sistemu u kojem živiš, a ne da bi bio individualac koji nastoji da se dopadne, da ga prihvate i da nešto smuva. To ne znači da ćeš sve vreme provesti u školskoj klupi - igraćeš i fudbal i košarku na fizičkom, a za tu priliku imaš drugu uniformu, posebnog dizajna i boje. Mi smo imali crvene šorceve i majice, i to je trebalo da ima dvojaku korist : gaji se timski duh, deca će se istrčati pa će na ostalim časovima imati bolju koncentraciju, a svi znamo da je crvena boja nekada predstavljala simbol zajedništva.
Uniforme se najčešće nose u privatnim i ponekad uglednijim državnim školama. Ljudi se i tamo trude da se izdvoje na neki način, i tako prave "bratstva" sa ljudima sa kojima se druže. Odlikuju ih podavijen jedan rukav, nezakopčano dugme na sredini košulje ili nešto treće.
