Način oblačenja po komunističkoj paroli - svi su jednaki, koju je u ovom slučaju usvojio i kapitalistički sistem. One imaju jasnu ulogu, da učenicima stave do znanja kako ista pravila važe za sve, ovde si da bi učio i jednog dana bio što korisniji sistemu u kojem živiš, a ne da bi bio individualac koji nastoji da se dopadne, da ga prihvate i da nešto smuva. To ne znači da ćeš sve vreme provesti u školskoj klupi - igraćeš i fudbal i košarku na fizičkom, a za tu priliku imaš drugu uniformu, posebnog dizajna i boje. Mi smo imali crvene šorceve i majice, i to je trebalo da ima dvojaku korist : gaji se timski duh, deca će se istrčati pa će na ostalim časovima imati bolju koncentraciju, a svi znamo da je crvena boja nekada predstavljala simbol zajedništva.
Uniforme se najčešće nose u privatnim i ponekad uglednijim državnim školama. Ljudi se i tamo trude da se izdvoje na neki način, i tako prave "bratstva" sa ljudima sa kojima se druže. Odlikuju ih podavijen jedan rukav, nezakopčano dugme na sredini košulje ili nešto treće.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
+
najjaci su klinci koji se tripuju kao : "trebaju nam uniforme, ne mogu svaki dan da gledam sta cu da obucem za skolu", jadnici ne shvataju da ne bi bile uniforme kao u Rebelde-u, i da bi te uniforme mi sami placali (citaj radnicki mantil)
Nama su u srednjoj hteli da uvedu uniforme - pokajali su se na kraju sto im je to uopste i palo na pamet. Naravno, placale bi se.