Неукусна неформалност која се у новије вријеме практикује у Херцеговини. Фактички да нема јединке која није позната у друштву према скраћеној верзији презимена. Тако да се коригују властите именице типа Шакотић - Шака, Перовић - Пера, Росандић - Роса, Бокић - Бока, Глоговац - Глога и тако у недоглед. Код свих ових “надимака” вокатив је потпуно изостављен приликом обраћања тако да неће бити Росо него Роса иако се тај облик коси са српским граматичким правилником. Ова алтеризација је изостављена једино ако је посреди особа са јако компликованим или кориговању неподобним презименом(Дерикучка, Шкоро).
Такође, у западном дијелу Херцеговине заступљена су католичка презимена која предоминантно нису подобна никаквој алтеризацији у надимак те се стога приступа још већем дебилизму - ради се иста ствар са именом. Тако да ако се неки Давид нађе тамо, биће Дава, Ведран - Века, Крешимир - Креша.
Не зна се како је тачно овај кринџи систем давања надимака доспио у наш крш али се шири брзином куге још од задњег испаљеног метка у рату - прије рата се није ништа од горенаведеног користило.
- Роса брате ај на блеју с нама. Кастиг има да буде, набавио Ратка неки црногорски сканк а купишмо и дволе.
- А ево не знам ти, испити ускоро. Ваљда могнем да вам се придружим. Гдје су Бека и Таса? Иду ли и они с вама?
- Иду. Ај бићемо иза цркве гледај да дођеш.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.