Neukusna neformalnost koja se u novije vrijeme praktikuje u Hercegovini. Faktički da nema jedinke koja nije poznata u društvu prema skraćenoj verziji prezimena. Tako da se koriguju vlastite imenice tipa Šakotić - Šaka, Perović - Pera, Rosandić - Rosa, Bokić - Boka, Glogovac - Gloga i tako u nedogled. Kod svih ovih “nadimaka” vokativ je potpuno izostavljen prilikom obraćanja tako da neće biti Roso nego Rosa iako se taj oblik kosi sa srpskim gramatičkim pravilnikom. Ova alterizacija je izostavljena jedino ako je posredi osoba sa jako komplikovanim ili korigovanju nepodobnim prezimenom(Derikučka, Škoro).
Takođe, u zapadnom dijelu Hercegovine zastupljena su katolička prezimena koja predominantno nisu podobna nikakvoj alterizaciji u nadimak te se stoga pristupa još većem debilizmu - radi se ista stvar sa imenom. Tako da ako se neki David nađe tamo, biće Dava, Vedran - Veka, Krešimir - Kreša.
Ne zna se kako je tačno ovaj krindži sistem davanja nadimaka dospio u naš krš ali se širi brzinom kuge još od zadnjeg ispaljenog metka u ratu - prije rata se nije ništa od gorenavedenog koristilo.
- Rosa brate aj na bleju s nama. Kastig ima da bude, nabavio Ratka neki crnogorski skank a kupišmo i dvole.
- A evo ne znam ti, ispiti uskoro. Valjda mognem da vam se pridružim. Gdje su Beka i Tasa? Idu li i oni s vama?
- Idu. Aj bićemo iza crkve gledaj da dođeš.
