
Неукусна неформалност која се у новије вријеме практикује у Херцеговини. Фактички да нема јединке која није позната у друштву према скраћеној верзији презимена. Тако да се коригују властите именице типа Шакотић - Шака, Перовић - Пера, Росандић - Роса, Бокић - Бока, Глоговац - Глога и тако у недоглед. Код свих ових “надимака” вокатив је потпуно изостављен приликом обраћања тако да неће бити Росо него Роса иако се тај облик коси са српским граматичким правилником. Ова алтеризација је изостављена једино ако је посреди особа са јако компликованим или кориговању неподобним презименом(Дерикучка, Шкоро).
Такође, у западном дијелу Херцеговине заступљена су католичка презимена која предоминантно нису подобна никаквој алтеризацији у надимак те се стога приступа још већем дебилизму - ради се иста ствар са именом. Тако да ако се неки Давид нађе тамо, биће Дава, Ведран - Века, Крешимир - Креша.
Не зна се како је тачно овај кринџи систем давања надимака доспио у наш крш али се шири брзином куге још од задњег испаљеног метка у рату - прије рата се није ништа од горенаведеног користило.
- Роса брате ај на блеју с нама. Кастиг има да буде, набавио Ратка неки црногорски сканк а купишмо и дволе.
- А ево не знам ти, испити ускоро. Ваљда могнем да вам се придружим. Гдје су Бека и Таса? Иду ли и они с вама?
- Иду. Ај бићемо иза цркве гледај да дођеш.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.