Slepačka strana autobusa

То је она страна сједишта у аутобусу, у коју се удобно завалиш пред полазак на неко дуго путовање, а већ на самом почетку пута схватиш да ћеш до своје коначне одреднице кроз прозор гледати само у позиде које спрјечавају одрон земљишта на пут, саобраћајне знаке и гране дрвећа.
Наравно, сапутници са друге стране аутобуса могу да уживају у погледу на идиличне пејсаже који се смјењују после сваке кривине, бајковите панораме прелијепих српских градова и, оно најљепше, да броје возила која долазе из супротног правца.
Додуше, руку на срце, уколико смо у јеку предизборне кампање, монотонију путовања у слепачкој страни буса ће разбити рекламни плакати са којих се смјешкају водећи политичари државе уљепшани фотошопом или цртачким способностима духовитог карикатуристе (власника ауто лака), који је припадник непријатељске партије. Занимљиви су и политички графити у којима се величају припадници једне политичке групације и исмијавају чланови неке друге групе, типа: "Чувај леђа, иде Пеђа"(Булатовић), или:"Додиче, српски сине, нестало нам је сланине" и слично...
Слепачка страна аутобуса се зове тако, управо због чињенице да би вожња у њој била интересантна једино Саши Матићу, Андреи Бочелију и њима сличним ликовима.