Najviši stepen štroke i zabagrelosti koja može da zadesi jednu nepokretnu imovinu. Nekretnina koja je toliko zagađena da joj ni tržnica ljudskih delova tela u neposrednoj blizini TEHERANA,IRAN, nije ravna. Posledica potpune zapostavljenosti krpe, metle, pajalice i usisivača. Rezultat totalne neinformisanosti da, osim piva i duše, i jebeni PROZORI mogu da se otvore. Pobeda neshvatljivog odsustva brige o sebi i svom staništu. To je to. Nema više. Situacija je prevazišla sve nivoe nehigijene i stvari se odavno više ne mogu gurnuti pod tepih. Hirošima, Nagasaki, Fukušima, Bejrut - jebene oaze čistine, mira i svežine u odnosu na prostoriju iz naslova! Čak ni prokleti Herkul nije u stanju da nešto učini iako mu se rezime poprilično obogatio od kako je očistio one Augijeve štale. Jedino što eventualno preostaje da se uradi jeste da se sve zapali i tako MOŽDA pobiju sve zmije i škorpije koje su se nakotile ispod gomile prljavog veša, zagađenih sudova i neidentifikovanih ostataka hrane pod krevetom. Fuj!
Dara: Ama, pričaj, drugarice...Kako je, bre, prošlo sinoć? Je l' pokušao da te privede na gajbu ili ne...?
Mara: Joj, jeste - bolje da nije...
Dara: Što, Maro? Da nije impotentan možda, nesrećnik?
Mara: Ma kakvi, Daro! Ti znaš da ja sa takvima nemam posla. Dig'o mu se, bre, još na početku filma u bioskopu i do kraja mu se nije spuštao! Umalo farmerke nije probušio, mamlaz napaljeni...!
Dara: Pa, dobro, šta je onda?! Je l' loše ore ili šta...?!
Mara: Jok, nego je student iz provincije pa je od svoje sobe napravio pravu pravcatu njivu - valjda da ga seća na rodno selo - zdiba unutra k'o da su se mufloni parili, mislila sam da ću negde da nabasam na mrtvog crnca, bre...!
