Jedan od retkih multifunkcionalnih jezika sveta. To je najviši, sveti i najjasniji jezik na svetu "pričaj srpski da te ceo svet razume". Gramatika istog je standardizovana kao industrija Zimbabvea (ne postoji). Gramatika se regulise ad hoc, po principu SELE 2 BABE DA MENJAJU GRAMATIKU JEZIKA. U sebe uključuje više raznih jezika.

1. Jezik lala iz Vojvodine - Ova verzija počiva na što dUžem izgovaranju pojedinih reči i naglašavanju raznih SLOgova u reči. Može se reći da je ova verzija našeg jezika most izmedju nas i madjarskog jezika.

2. Jezik Beograda - Govore ga BeOgradjani, sa naglaskom na 2 slogu svake reči. Odlikuje se kosmopolitizmom i gradjanstvom tj. uzimanjem onog najelitnijeg i najurbanijeg iz svih sfera života.
P.s. Ovu verziju srpskog ne govore "Beogradjani" iz Pljevalja, Nikšića, Priboja, Bijelog polja, Kolašina, Mojkovca...koji su trajno nastanili glavni Grad.

3. Jezik Šumadije - Ova verzija je totalno suprotna sa jezikom Beograda, jer se odlikuje nejasnim rodom i brojem imenica i prideva, ima 5 padeža, a glavna odlika je stavljanje "U" na kraju glagola koji zahtevaju "E" (radU, sedU...).

4. Jezik jugoistočne Srbije - Gradjani Srbije koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu su jako diskriminisani što se govora tiče i ostali uskraćeni edukacije jer je Vuk K. "slomio nogu u Kragujevcu i nije mogao da ide na Jug da Srbe svetle prosvetli". Tako se ova verzija odlikuje često i nejasnim rečima, a o menjanju padeža se govori isto kao i o menjanju čarapa.

5. Verzija Čačka - U Čačku se govori najpravilniji srpski jezik (kažu lingvisti), te se Čačani i Užičani mogu pohvaliti da znaju naš jezik.

6. Crnogorska verzija srpskog - Svi vrlo dobro znamo ovaj fenomen, ali ako se uzme u obzir da od 500 000 Crnogoraca, njih 499 953 godišnje dodje u Beograd a pola njih tu i ostane, ne treba da brinemo da oni nece asimilovati pravi srpski jezik kao svoj maternji.

7. Internacionalne varijante srpskog jezika - Srpski jezik odlikuje i kosmopolitizam (široka rasprostranjenost van granica Srbije). Ova verzija se govori u Hrvatskoj, Bosni, delu Rumunije, Sloveniji, Makedoniji, delu Albanije, i u 45% teritorije Grčke (primorski deo).