Srpski plemeniti metal

Једном речју - плех (мада је шире распрострањен народни облик ове речи заправо - плек, и од ове речи потиче немачка реч "blech" са истим значењем. Мора да је неки Немац, боравећи пре двестотинак година у Србији јео гибаницу из плеха, и одушевљен укусом пренео ту реч у свој матерњи језик).
Није још увек датирано кад је откривен, нити је позната локација, али се зна да може да се примени у скоро свакој сфери свакодневног живота.
Навешћу само неколико примера, а има их безброј. Рецимо, у њему се спремају разноразне ђаконије, може да се пече месо, хлебови и теста, да се праве мусаке, да се зготови пита, гибаница, баклава, коре за торту - у ствари, шта год да вам падне на памет а пече се у рерни, најукусније је када се спреми у плеху.
А кад се по ободима тог плеха, јер је домаћица била у журби, задрже остаци претходног јела, па се све то заједно добро запече, да крца, па после стружеш виљушком, то се не може упоредити ни са једним јелом које нпр. у ресторану добијеш само онако на тањиру; кад нема омазивања посуде у којој је оброк спреман - није то то.

Да не заборавим да поменем и плех-музику, односно трубачке оркестре који својим наступима на веома практичан начин доказују како је плек заиста племенит метал.