Retoričko pitanje koje ukazuje da je neki problem nemoguće ili vrlo teško rešiti. Nakon što neko iznese određenu lošu situaciju, osoba koja to sluša mu/joj upućuje ovu rečenicu ako misli da se tu ne može mnogo učiniti. Istovremeno, ova rečenica je na neki način utešna jer implicira da se treba pomiriti sa realnošću i nastaviti dalje. Često se izgovara u tužnom i bezvoljnom tonu. Ponekad i u nervoznom, ako osobi koja sluša nije do kukanja prve. Isti smisao ima i izraz „šta da se radi?”.
1. Subota je. Dve prijateljice sede u kafiću.
- cele nedelje sam radila prekovremeno- požali se jedna od njih
- šta da radiš?- sa empatijom (moguće iskrenom, ali najverovatnije prenaglašenom) odgovori joj druga2. Dva poznanika se sretnu na pijaci.
- Oooo gde si Marko, šta ima?
- Evo ništa, u zadnje vreme imam finansijskih problema, slao sam deset molbi za posao i odbili su me - setno mu odgovori ovaj
- Šta da se radi?- sada već u ozbiljnom tonu mu se obrati prvi
Kada pohvalite nečije postignuće, međutim onaj kome je pohvala upućena želi da se prikaže skromnim i nedostojnim svake hvale. Postoji i drugi slučajevi, kada se ovom mantrom tera maler, izbegava konkretan odgovor, sjajno služi kao poštapalica svakome ko u stvari ne ume da kaže ništa konstruktivno ili ne daj bože kreativno. Obično se otegnuto i sporo izgovara, sa dobrom dozom težine u glasu, poželjno je hrapavom i napuklom. Ide dobro sa širenjem ruku i bacanjam pogleda u vis. Može i kolutanje očima, ne smeta.
A: Domaćine dobra ti je ova rakija, rodilo dobro ove godine, a?
B: Ej, pa štaaa daaaaa raaaadiš...A: Nervira me ova zemlja, nervira me vlast, korupcija, nepotizam, tašta, teča, ujak, stric...
B:(širi ruke, podiže pogleda ka nebesima) Štaaaaa da raaaaaaaaaadiš.A: Ovaj Novak nikako da izgubi.
B: Šta daaaaaaaa raaaaaaaaaaaadiš.A: Alo majstore, dosta je bilo zezanja, uzmi radi nešto.
B: Šta daaaaa raaaaaaaaadiš.
