Ljudska priroda objašnjena u par reči; potreba da se uvek vraćamo starim odlukama — kako našim tako i tuđim — i razmišljamo šta bi bilo da smo odabrali ono drugo, nakon što se prvo loše pokazalo u praksi.
Šta da su mami onog dana kada su me pravili bilo neplodni dani ili da ga je tata izvadio na vreme, bi li sada ovo pisao ja ili neki drugi Težak slučaj pakla? A šta da sam ono leto ostao kući da učim umesto što sam otišao na bazen, šta da sam položio taj jebeni popravni, sad bih bio na faksu a ne opet četvrta godina srednje? A šta da je deda batalio cigare na vreme, je i` bih morao u sredu da idem na četrdeset dana?
— Je i` se sećaš kad sam mogao Micu da opalim?
— Micu doparu?
— Da, i tad je bila hiv pozitiv!
— Haha, zamis` to!
— I šta da sam tog dana jebao, sad bih se jebavao po apotekama i ustanovama. Ne daj Bože nikome!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svaki čovek je doprineo razvoju teorije paralelnih univerzuma kroz ovo i njemu slična pitanja.
+