Jedna sasvim normalna konverzacija:

-Op, op.. znači, ve, ve, ve, dot..Ček šta je dot? Moram da pozovem Nemanju, on zna oko toga. Čudo od deteta. -Ej bre Nemanja, 'de si drugar, šta ima? Evo, ja malo na kompjutoru zajebavam se. Hoću da ukucam ovu adresu za fejsbok al' mi ne ide..
-Ćao, ćao. Znači standardno. Kucaš prvo dabl ju, dabl ju, dabl ju. Pa onda dot, pa fejsbuk i na kraju opet dot i kom.
-Ček šta dablj vu, dabljvu? Šta je to dot?
-Dabl ju je DUPLO VE! Dot je tačka...
-Jao što sam glup. Izvini..Znači www.fejsbuk.kom
-Radi li?
-Ne radi opet.
-Pa šta si sad kucao. Jesi li kucao onako kako sam ti rekao?
-Da bre.. www.fejsbuk.kom
-FEJSBUK? Pa kucaj facebook, sa 2 o, i na kraju .com
-OK.. www.facebook.com Evo ga Nemanja. Hvala ti drugar. Ćao
-Ćao, ćao. (ima da me zove za 2 minuta)

Poziv 2:

-E izvini Nemanja što te zamaram i to, ali ovde mi traži neki username or mail i neki pasvord?!
-Tu ukucaš svoj juzernejm, a u drugo polje lozinku ako imaš nalog. Ako nemaš napraviš ga..
-Hvala ti brate, častim te piće. Vidimo se.
-Važi, ćao. (Mmmm, da... odbrojavam ponovo 2 minuta)

Poziv 3:

-Jao Nemanja, šta je ovo sad mail? Je l' ja imam to?
-Pa ne znam stvarno da li imaš. Jesi li ga nekad napravio?
-Meil?
- -.- Daj mi podatke. (standardno, sad' ja napravim, registrujem ga, pa mu ubacujem slike, po neki status, dodam mu devojku, stavim da su u vezi, dodajem mu prijatelje, itd..A o nekoj nagradi ili čašćenju mogu da sanjam. Batali...)
-Evo znači Milan Milanović.. Je l' si tu?
-Jesam, jesam. Nego sam u nekoj gužvi. E ček, p, p, prek, pre, ida, prekida, nešto. ALO?
-Ej Nemanja, je l' me čuješ?
-Šta je bre ovo ništa ne čujem. Hal, hal o, o... TU, TU, TU, TU (hi,hi,hi,hi)
-Ček da zovem ponovo...
-Telekom Srbija, besplatno obaveštenje...
-Pih jeee..Odo da slušam onu novu pesmu od Mitra Mirića - Doberman. Valjda će se Nemanja vratiti do tada.