Pitanje koje nije pitanje. Više je kao neko izražavanje saglasnosti i razumevanje situacije. Odobravanje kroz pitanje na koje ne očekujemo odgovor.
-Šefe, šta to čujem? Mile Lopata je suspendovan?
-Za sad. Videćemo šta i kako dalje.
-Pa šta je to bilo? Čujem neka frka u svlačionici brazilskih odbojkašica?
-Ma da. Prijavile su da im je neko trkeljisao torbe i ormariće.
-Što me to ne čudi? Kriza šefe. Ljudi kradu šta stignu. A šta je Mile usrao?
-Pa došao je prvi na uviđaj i zatekli su ga kako im njuška gaćice.
-Auu! I onda?
-Pa, on se branio da je sve to deo istražnog postupka.
-I nisu mu poverovali?
-Naravno da nisu.
-Što me to ne čudi?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo!
Koristim svaki dan! +++
Dobro, primer malo zbunjujući, al' opet dobro +
Што ме не чуди да си ти ово написо?
+
Ja bih turio i "to" između "me" i "ne čudi". Nekako smislenije. + svakako, a posebno dopadanje na primer.
Slažem se sa Profom, tako i koristim. +
Svaka ti je Profo ''ka' Njegoševa'' :)
Ne, ne. Ovde si ti realno kobjasnio neke stvari :)
I uvažio sugestiju :)
Ne da koristim, nego mi je gotovo poštapalica. +++
A mislim i da znam zašto. Promenio si naslov, ali ne i poslednju rečenicu u primeru. Stavi "to" iz naslova tamo i voala :)
+
Hvala lektorskom timu... Ako ima još nekih korekcija, vi samo recite :)))