Pitanje koje nije pitanje. Više je kao neko izražavanje saglasnosti i razumevanje situacije. Odobravanje kroz pitanje na koje ne očekujemo odgovor.
-Šefe, šta to čujem? Mile Lopata je suspendovan?
-Za sad. Videćemo šta i kako dalje.
-Pa šta je to bilo? Čujem neka frka u svlačionici brazilskih odbojkašica?
-Ma da. Prijavile su da im je neko trkeljisao torbe i ormariće.
-Što me to ne čudi? Kriza šefe. Ljudi kradu šta stignu. A šta je Mile usrao?
-Pa došao je prvi na uviđaj i zatekli su ga kako im njuška gaćice.
-Auu! I onda?
-Pa, on se branio da je sve to deo istražnog postupka.
-I nisu mu poverovali?
-Naravno da nisu.
-Što me to ne čudi?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Bravo!
Koristim svaki dan! +++
Dobro, primer malo zbunjujući, al' opet dobro +
Што ме не чуди да си ти ово написо?
+
Ja bih turio i "to" između "me" i "ne čudi". Nekako smislenije. + svakako, a posebno dopadanje na primer.
Slažem se sa Profom, tako i koristim. +
Svaka ti je Profo ''ka' Njegoševa'' :)
Ne, ne. Ovde si ti realno kobjasnio neke stvari :)
I uvažio sugestiju :)
Ne da koristim, nego mi je gotovo poštapalica. +++
A mislim i da znam zašto. Promenio si naslov, ali ne i poslednju rečenicu u primeru. Stavi "to" iz naslova tamo i voala :)
+
Hvala lektorskom timu... Ako ima još nekih korekcija, vi samo recite :)))