Strani sportisti u srpskim klubovima

Krenimo od fudbalera, dele se na nekoliko kategorija. U prvu kategoriju spadaju neafirmisani mladi lavovi iz Afrike i Azije, sirovi bez ikakve tehnike i poznavanja taktike, idu na snagu i brzinu, u Srbiju su dovedeni za šaku dolara, cilj im je da priuče malo tehnike i upoznaju se koliko-toliko sa taktikom i odu dalje da uzmu pare. Najčešće polupismeni i sasvim nezreli ako odu u neki od Beogradskih klubova ili u Novi Sad susreću se sa čarima noćnog života, sponzorušama i drugim stvarima njima do tada nepoznatim, ulaze u razna iskušenja, ako po našim livadama uspeju da nešto odigraju menadžeri ih proguraju do zapadne Evrope ili Rusije i Ukrajine, a ako ne idu u Azijske ili neke slabije evropske lige. Drugu kategoriju čine već istrošeni stranci kojima nema mesta u klubovima iz top 10 evropskih liga, pa dolaze ovde za 100 ili 200 nekad i 300 soma jura, naši klubovi ih predstavljaju kao prekaljene internacionalce, a njih ustvari zabole za sve bitno im je da uzmu te pare i provedu se što bolje. Obično su defanzivci, mada ima i izuzetaka koji obično ako znaju sa loptom igraju ofanzivnog veznog ili plejmejkera. Treća kategorija je zapravo podvrsta prve kategorije, samo što ovi mladi lavovi dolaze iz Južne Amerike, za razliku od ovih iz prve kategorije imaju tehniku i poznaju taktiku, nisu baš brzi i snažni, a i pomalo su lenji na terenu.
Kod košarkaša je bitno drugačija situacija, u prvoj kategoriji imamo mlade i neafirmisane igrače došle sa koledža ili one koji nisu uspeli na draftu, naši klubovi im predstavljaju odskočnu dasku za najbolje evropske lige i klubove. Oni su znatno obrazovaniji nego fudbaleri, navike su im bitno drukčije tj. nisu tako sirove, mada ima i izuzetaka, obično su dobri igrači u evropskim okvirima (dok kod fudbalera takva situacija je nezamisliva, da u našu ligu dodje dobar igrač), bore se do kraja, obično postanu miljenici publike. Ovi igrači se najčešće zadržavaju ovde po godinu dana nakon čega odlaze u velike klubove za veliki novac, dok fudbaleri se zadržavaju i po dve, a neki i tri godine ovde. U drugu kategoriju spadaju iskusniji košarkaši, igrali su već po Evropi, znaju znanje, obično ih dovode ambiciozni klubovi sa ovog područja na godinu dana retko dve godine. Najčešće su to centri, mada ni plejmejkeri ne zaostaju jer poslednjih godine se ne ističemo sa igračima na toj poziciji, pa pošto naši ne mogu da pariraju evropskim, mi dovodimo strance na tu najdelikatniju poziciju.
Što se ostalih sportova tiče retki su stranci u našim klubovima, tek poneki rukometaš tu i tamo, kod odbojkaša i vaterpolista gotovo na nema stranaca u našim klubovima, a ako ima obično su to mladi i neafirmisani igrači.