Lik koj uporno oblaci stvari koje mu ne stoje i fura fazon za koj se vidi da nije njegov. Pritom je ubedjen da je u dobrom fazonu i da svi misle kako je do jaja.
Ova definicija zahteva podrobniju obradu, sve u cilju preciznije upotrebe termina. Dakle strndžov je vrsta džudže, ali on je u odnosu na kulova isto što i koloraturni sopran u odnosu na lirski. Strndžov je vrsta džibera koji nekako uvek gravitira ka gradskoj sredini, njega je grad osmudio ali on i dalje zadržava neke svoje lokalne zavičajne osobenosti koje u pravom trenutku dolaze do izražaja, on sebe ceni, čak može se kazati on je zaista pravi samosvesnik među kulovima. Strndžov igra na pozornici velegrada, da nema njega da kontrastira oni koji sebe smatraju uglednim građanima, kao što su potomci obespravljenih buržuja, sudija kasacionog suda i najmiliji unuci profesora BU u časnoj penziji ili plemenitaši - lica koja u familiji imaju nekog od Hrvata (Dojna pl. Stipišić, udala se za mog baba teču bla bla), ne bi mogli da se tako dobro os(j)ećaju u svojoj koži. Bez strndžova zapravo i nema grada, pa u neku ruku, on može da se uhvati pod peraje sa akvarijumskom ribom zvanom čistač, SIC! Da rezimiram, strndžov je urbani kulov netaknutog malograđanskog mentaliteta sa spontanim seoskim navikama, primeri će objasniti.
Ličnosti: Strndžov, Caca, baba, deda, Mamatata - roditelji toliko uštogljeni da su kao jedan, neki gosti, Brkata dama (deda joj Ruski emigrant).
Baba (Gospođa Karatrtmrt): Naša Cacika pozvala je mladiča na slavu!
Caca: Pa dobro bako, prijatelja da tako kažem.
Svi nešto seru (prigodno) .... on je stigao, vozi slalom, čuo je za i eskivirao belu čarapu (recimo da je pouzdano kad belu frotirsku zameni crnom frotirskom, strndžov boju menja ali frotirsku nikada), i on je dosta toga usvojio, kad međutim ....Baba: Uzmite kolače!
Strndžov: Jesu s kokosem?!Deda (tiho sebi u bradu): U jebem ti strndžova, gde ga nađe ova dileja!
Mamatata: Jao što su vam lepe ove maline, pa još u ovo doba (Čubura ka Neimaru oko Sv. Nikole), jel to sa vaše plantaže?
Strndžov: Ma jašta, ali su iz hladnjače.
Baba: Deluju taze!
Deda (i dalje u monologu): Ovaj strndžov će da nam jebe mamu.
Brkata dama: Auff pravi ste delija.Pouka: Kad posumnjate da se radi o strndžovu, a baba je dalu (zanesena), obavezno se okešite o revere dedi i pitajte ga iskreno šta misli o đuvegiji, posle će biti kasno.
Deset godina kasnije na dedinom parastosu (parcela 2A na Novom Groblju) muževljev (Strndžovljev) rođak koga ste primili na stan jer je došao na školovanje u Be ge, pitaće vas kako izlazite na kraj sa crnim granitem, dok vaša rođena deca pipaju spomenik sa rukama masnim od pečenja koje je došlo iz zavičaja (nije stvar pečenja nego principa, i pečenje se seče na manje kocke a ne ko za krokodile), tako nekako, kraj vizije.
Definicija posvećena dedi Vojkanu koji me poučio da razaznam strndžova!
Mnogim ljudima nepoznat izraz, koristi se samo u ponekim sredinama. Strdžov je muškarac, koji je došao iz ruralne sredine u centar grada da se školuje, a nije još uvek naučio neka osnovna pravila ponašanja u gradu. Često predmet podsmeha.
-Gledaj onog strndžova, do juče nije znao šta je lift, a sad kao bleji po kafićima!
