Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac... Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.
-Odakle ti je verenica?
-Iz Pejkovca!
-Auuu, pa dole se ni prasići ne uzimaju, a ne žena.
Stari srpski običaj koji je iz nepoznatih razloga izumreo ili se sad to malo drugacije zove vi to procenite.. Inace radi se o tome da se mladi skupljaju ispred crkve, pevaju i cirkaju. Momci prilaze grupi devojaka i biraju ih uz pošalice. Cure koje pristanu odlaze u šumicu, a one stidljivije majka gura ka dečacima. Katkad i poneka mama završi u šumarku. Blud? Grunjak? Jok more, narodni običaj…
Patrijarhalna strogoća i oštra pravila popuštala su tokom jeseni kada se obave svi poljski radovi. O prazniku ili tokom posela, u selima istočne i jugoistočne Srbije upriličavalo se – strndžanje. Tada je momcima i devojkama bilo dozvoljeno da se druže. Cure bi čekale oslonjene o drvo, a momci bi dolazili u grupama, na kolima. Kad poskaču, pripiti, bučni i veseli, prilazili bi odabranicama. Ukoliko ona pristane, par odlazi na osamljeno mesto. Bilo je dozvoljeno ljubljenje, milovanje, ali ništa ispod pojasa. Odavanje zanosu koje bi završilo seksanjem, nazivalo se veliko strndžanje i nije bilo poželjno. No, u nekim krajevima, od straha da će najlepše devojke primetiti age i begovi (danas kriminalci i bogataši), te drugi turski zulumćari na strndžanju je seks bio poželjan.
Kad pogledate, danas momci i devojke isto idu u velikim grupama, ali slabo nešto dolazi do strndžanja. Nisu više popularne narodne igranke i svečanosti nego elitni kafici i diskoteke.Usvojili smo vrckanje, đuskanje, mešanje i drugo plesno trljanje o partnera, ali izgleda da smo zaboravili kako se prilazi curama ili su cure zaboravile kako se kaže “da”.
Mnoge glupe običaje dan danas koristimo ali zašto ne strndžanje?! Mozda moderna era kopjutera je pokvarila?! Sida?! Sifilis?! Ko će zanti.. ali ja bih se danas rado strndžao.. :)
