Svaki taksista je svojevremeno proglašavan za najboljeg mladog fudbalera države, svi su oni prošli omladinsku školu Zvezde i Partizana, igrali za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, neki su čak i osvojili svetsko prvenstvo u Čileu 1984., a mnogi su bili igrači olimpijske reprezentacije.
Ulaziš u taksi... koji minut kasnije, taksista ti postavlja očekivano pitanje: "momak, treniraš nešto?" ti:"fudbal." On nastavlja:"Znaš, ja sam nekada igrao za Železnik, kasnije sam potpisao za OFK, tražio me je Atletiko iz madrida, ali sam na pripremama polomio butnu kost..." Ja u sebi:"Butnu kost?!?" nastavlja on:"pa sam zbog toga kao mlad morao da ostavim fudbal i sada vozim ovo sranje da bi preživeo."
Ja:"Šteta, ne mogu ni da zamislim kakav ste emocionalan šok doživeli posle loma butine."
Nedelju dana kasnije, ponovo ulaziš u taksi...
5-6 minuta vožnje, taksista postavlja pitanje:"Klinac, čime se baviš?" Ja:"fudbal"
taksista:"Auuu sine, nemaš pojma kakav sam majstor fudbala bio kad sam imao 17. Igrao sam za..." Slušaj Zizu, zaustavljaj ovde i teraj se u pičku materinu!
Hvala druze, caletov komp... Sastavljen je u periodu kad je Bil Gejts izjavio:"Garantujem da ce svakom pojedincu biti sasvim dovoljno 340 kilobajta memorije."
Ma nema frke ;)
Isbriši jedno taksista, napisao si dva puta, a + za definiciju jer je stvarno tako.