Прави пример како човек може да полуди ако је нон стоп у контакту са разноликим светом.Да се браниш ћутањем не можеш , умро би од досаде и беса који се нагомила у теби.Мораш тај набој који се гомила примањем свакаквих информација у себе да испразниш некако.А где ћеш бољи начин од псовања мајке , драња , дивљања за воланом и причом од 200 на сат.Тако је таксиста једна права мала енциклопедиа уличног, мада често и општег , знања.Временом му се развију и визионарске , често пророчке моћи.
Зато он зна када ја седнем у ауто да ме пита како иде посо и како су ортаци на мардељу , да ли ко кога друка , да треба бити частан јер ћете убити ако друкаш . да ће се Звезда дићи јер ничија није до зоре горела , и да је она маторка добра пушика (нашта је избацио главу и пратио је погледом док није испала из видокруга).Оно провинцијско говедо стоји а зна се да се полази на прелаз црвеног (стотинка пре паљења жутог ,они имају осећај за то) , то га наравно иритира па мора да му се најебе града са регистарских таблица.Напомену да се ганферке хефтају скоро за џабе , и пожелео ми на крају срећу и да се чувам друкара.....
И све то за 400 динара .....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Odlično, taksista - jedan mali svijet.
Pročitaj ovo od jednog odličnog blogera:
http://prijatelj.wordpress.com/2010/10/15/beogradska-noc/