Прави пример како човек може да полуди ако је нон стоп у контакту са разноликим светом.Да се браниш ћутањем не можеш , умро би од досаде и беса који се нагомила у теби.Мораш тај набој који се гомила примањем свакаквих информација у себе да испразниш некако.А где ћеш бољи начин од псовања мајке , драња , дивљања за воланом и причом од 200 на сат.Тако је таксиста једна права мала енциклопедиа уличног, мада често и општег , знања.Временом му се развију и визионарске , често пророчке моћи.
Зато он зна када ја седнем у ауто да ме пита како иде посо и како су ортаци на мардељу , да ли ко кога друка , да треба бити частан јер ћете убити ако друкаш . да ће се Звезда дићи јер ничија није до зоре горела , и да је она маторка добра пушика (нашта је избацио главу и пратио је погледом док није испала из видокруга).Оно провинцијско говедо стоји а зна се да се полази на прелаз црвеног (стотинка пре паљења жутог ,они имају осећај за то) , то га наравно иритира па мора да му се најебе града са регистарских таблица.Напомену да се ганферке хефтају скоро за џабе , и пожелео ми на крају срећу и да се чувам друкара.....
И све то за 400 динара .....
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Odlično, taksista - jedan mali svijet.
Pročitaj ovo od jednog odličnog blogera:
http://prijatelj.wordpress.com/2010/10/15/beogradska-noc/