Podela nekog jela na više klasa, koje dalje određuju redosled konzumiranja i relativnu vrednost pojedinačnih delova. Broj klasa nije striktno određen, već varira u zavisnosti od složenosti jela, broja sastojaka i drugih osebujnih karakteristika. Najgore i najdosadnije se obično jede prvo, a najbolje ostavlja za kraj.
Uvek postoji mogućnost trampe, s tim da najbolje prolaze razmene izmedju delova iste klase, dok se kod razmene delova različitih klasa obično naljuti osoba koja je dala veliko parče dela niže klase, a dobila malo parče dela više klase (npr. pola belog za trticu).
A: Dam ti kožicu od pileta, ako mi daš donji sloj baklave?
B: Može!
C: Ne zezaj brata, znaš da nema više baklave...
B: E, moro si da kažeš...
C: Ima lubenica, ako nije problem što sam kupio i dovukao sa pijace?
B: Super, može li srce lubenice za kožicu?
A: Paa, aj, može...
C: E, dete, dete. Nikad od tebe neće biznismen da bude...
