Група људи на журци или рођендану која сатима стоји прикована уза зид, не померајући се и мумлајући са остатком зидне декорације. Теорије нема да их видите како играју или иду до клоње.
Пази, бре!
Извини, нисам те видео...
Како ме ниси видео, мајмуне?
Па кад си тапета, мрдни се мало, инвентару јебени!
Još jedan must have 70.-ih zajedno sa ogrominim regalima od zida do zida, od poda do plafona i šustiklama u čilju razbijanja monotonije braon nameštaja.
Svrha tapeta, osim upošljavanja drvaoseča u nabavku onovnih sirovina za izradu istih, je bila da dekoriše zidove u enterijeru i poštedi vlasnika navedenog enterijera krečenja svakog proleća posle grejne sezone. Što mutnija boja omogućavala je tapetama da duže traju ako su slažnost vazduha i stranari dotičnog enterijera bili humani prema njima.
Jedina prednost tapeta je što su sprečavale da ti se zid otisne na tamnu garderobu kad se nasloniš na isti i bila dobra zanimacija sitnoj deci za cepanje i švrljanje.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.