Други назив за роковник. Искуснији, раснији и цењенији вукајлијаши одреда дефинџије га користе не би ли записали све што им тог момента падне на памет, а може да прође као дефиниција пристојна њихове величине. У њој се налазе свакакви изрази који су продукт свакодневне блеје, шефа који ти јебе све по списку, професора, родитеља, па чак и историјских личности. Људи који поседују тефтер обично мало прате постере, не занимају их много реакције, за које мисле да су тинејџерски шит, и предмет скупљања лајкова на фејзбуку. Та у праву су. Елита сајта се налази у кутку -дефиниције- и посвећена је својој намени, писању дефиниција који ће понекад пљувати, али често и засмејавати оне који их читају. Тефтер, свешчица у којој се, негде изгубљена, налази нова одабрана дефиниција, остаће поред радног сточића и нестрпљиво чекати да се у њега напише нешто ново, и извади нешто старо, што ће поправити расположење Вукајлијаша дефинџија, и отићи на насловну, заслужено као пензија у Србији.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ништа тефтер, ништа то...
++