
У контексту деведесетих:
Бесмисленог улизивачког садржаја, смишљен да у очима трећих лица, тј. посматрача и опседнутих конзумената мас-медија до коске извелича особу којој је упућен. Посебно се примењивао у позној фази комунистичко-социјалистичког режима, попримајући облик сламке за коју се дављеник хвата.
Не могу да се отмем утиску да је за један такав телеграм, као усталом и за сва друга формална и званична документа и папирологију коришћен истоветан шаблон. И то онај излизан. Масан од колегијумског печења, бркљав од секретарицине просуте треће јутарње кафе, онај откуцан на писаћој машини која гута понеко слово, сто пута преправљан коректором.
- А да додамо у последњој реченици како је он допринео да наша држава очува свој интегритет и суверенитет?
- Може... ал' обавезно да убацимо: "како је он НЕСЕБИЧНО и ПОЖРТВОВАНО допринео да..." - лепше тако звучи, мајку му...
- Ајде, пошаљи сад то лепо факсом ФОНЕТ-у...
- Како се беше шаље факсом...
- Нисам баш сигуран... потерај оног малог да оде до поште па нек' они пошаљу...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E, tek je toga bilo u decenijama pre devedesetih...+