Jedan od težih vidova proseravanja. Glumci koji su deca poznatih glumaca, fudbaleri sinovi slavnih fudbalera, muzičari čiji su roditelji muzičke legende i mnogi drugi... Svi oni navodno trpe strahovit pritisak zato što su deca poznatih ličnosti. Nose teret roditeljske slave, velikih očekivanja i šta ti ja znam. Pri tom, veze koje im ti roditelji obezbeđuju u poslu kojim se bave, saveti koje im daju i činjenica da su finansijski obezbeđeni za narednih deset generacija - sve su to ništavne pogodnosti u poređenju sa strašnim teretom koji oni nose na svojim leđima. Da zaplače čovek. A šta, tamo neki golja, koji će završiti na ulici ako mu propadne karijera, on nije izložen nikakvom pritisku? Čista glupost...
-Kako je biti sin slavnog fudbalera?
-Teško, mogu vam reći. Od mene je javnost uvek očekivala da dostignem uspeh koji je ostvario moj otac. Veliki je to pritisak i opterećenje.
-Dobro. Otac te je, kada si imao deset godina, doveo u Zvezdu, trener je bio njegov bivši saigrač, zar ne?
-Pa jeste, ali kao što rekoh, još tada je pritisak koji je bio na meni bio ogroman...
-Da, da, to mora da nije bilo lako...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.