Jedan od težih vidova proseravanja. Glumci koji su deca poznatih glumaca, fudbaleri sinovi slavnih fudbalera, muzičari čiji su roditelji muzičke legende i mnogi drugi... Svi oni navodno trpe strahovit pritisak zato što su deca poznatih ličnosti. Nose teret roditeljske slave, velikih očekivanja i šta ti ja znam. Pri tom, veze koje im ti roditelji obezbeđuju u poslu kojim se bave, saveti koje im daju i činjenica da su finansijski obezbeđeni za narednih deset generacija - sve su to ništavne pogodnosti u poređenju sa strašnim teretom koji oni nose na svojim leđima. Da zaplače čovek. A šta, tamo neki golja, koji će završiti na ulici ako mu propadne karijera, on nije izložen nikakvom pritisku? Čista glupost...
-Kako je biti sin slavnog fudbalera?
-Teško, mogu vam reći. Od mene je javnost uvek očekivala da dostignem uspeh koji je ostvario moj otac. Veliki je to pritisak i opterećenje.
-Dobro. Otac te je, kada si imao deset godina, doveo u Zvezdu, trener je bio njegov bivši saigrač, zar ne?
-Pa jeste, ali kao što rekoh, još tada je pritisak koji je bio na meni bio ogroman...
-Da, da, to mora da nije bilo lako...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.