
Одговор на питање да ли нешто желимо. Питање је у главном глупо или неуобичајено тако да се не очекује неки посебан одговор. Казивањем ове фразе дајемо особи до знања да то заиста желимо и то већ дуго.
-Брате, сваки пут видимо оног белог голуба када идемо овуда. Никад нисам видео тако чисто чисто белог голуба као што је ово. Предиван је, увек ме спопадне нека прелепа топлина када га видим...
-И мене исто, има ту нечега...
-(несигурно) Је л' би волео да га држиш у руци?
-Ма 'де неби, брате, то ми је жеља још од трећег основне!
-Ме зајебаваш?
-Не, озбиљно ти кажем, сећам се да сам стално размишљао када га видим како би било до јаја да га држим.
-И ја исто!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.