Човек који је дотак'о дно живота,а онда је написао најлепше песме.За њега су говорили да је његов осмех тужан,да му се на лицу оцртава бол.А Тома је био боем,који се сети сваке јесени да ње више нема,тог проглетог женског створа.Повуче се онда у неку кафаницу,па утоне у дим и пита се зар је могуће да једног човека толика несрећа снађе?Говорио је да му је кафана судбина и свирао је често само за њу,углавном тихо,па све тише.