Treći čovek

Izražavanje o sebi u trećem licu toleriše se samo deci, duševnim bolesnicima, u književnosti i prilikom pisanja CV. Inače je znak nesumnjive zatucanosti udružene sa željom za ostavljanjem objektivnog utiska uz potcenjivanje sagovornika. Kada ima za cilj samoreklamiranje, smatra se pojavom koja ne zaslužuje više reakcije od jednog treptaja očima. Često ga koriste okrivljeni prilikom izjašnjavanja o delu uz obavezan uvod „Poštovani sude“ a i političari ne poriču postojanje svog trećeg čoveka.

U poslovno- „prijateljskoj“ komunikaciji, međutim, treći čovek može biti zloćudan, naročito u slučaju kad se traže pare na zajam ( Velja: „ Reci mi... jel’ te ikad Velja zajebao, slagao? Nikad! Imaš li 300 €, vraćam do prvog?“) Velja najpre traži manju sumu uz obećanje da će vratiti tačno na vreme, što i učini i time stiče poverenje. Zavisno od platežne moći žrtve, suma se uvećava i vraća tačno na vreme. Nakon procene koliki se maksimum može izvući od žrtve ide finiš- uzima se najveća moguća suma novca koju je žrtva spremna da pozajmi, a drugi i treći čovek nestaju u vidu lastinog repa.