Mesto koje je dobilo ime po priči o Caru Trojanu i njegovim ušima i frizeru koji je morao negde reći ono sta je video dok je šišao Cara.
Na ovom mestu se oslobadjamo stvari koje ne bismo rekli ljudima u bližoj ili daljoj okolini ali ipak kao društvena bića moramo podeliti svoja iskustva sa drugim, to nije ništa loše, jednostavno, takve nas je priroda stvorila. Da li je neko prevario suprugu, uhvatio učiteljicu za sisu, napisao ocenu u dnevnik, izbrisao minus na poslu, uzeo zvučnike sa posla, kupio male pantalone a na njih bacio pola plate...i sl.
Ali kao i u priči obično sve izadje na videlo.
"Za mene je Trojanova rupa ovaj čet na Vukajliji, dodjem istrabunjam se i nastavim dalje svež i oran, moj ortak kaže da on obožava preglasne klubove, onda ispriča sve sta je uradio, kako je prevario ribu, kako je sjebao nešto, niko ga ne čuje, ali svi su tu i kao da je govor držao, pa mu bude lakše."
