U danima kada se bojimo da promolimo nos napolje iz straha da se ne zaledi, a ni unutra nije mnogo toplije, jer grejanja po običaju više nema nego ima, najbolje rešenje je učauriti se. Pronadješ odgovarajuće mesto u kući (kauč, krevet, fotelja), uzmeš najdeblji prekrivač koji možeš naći i zaviješ se u njega sa svih strana, tako da ti samo okice vire.
Naravno, postoji i maler čaure. Čim se raskraviš i počneš da uživaš, zov prirode, telefon, zaboravljena voda za čaj, požar, vulkan koji ti je odjednom nikao u dvorištu pokušaće da te izvuku iz čaure. Ne daj se, u čauri se ostaje dokle god osećaš potrebu da budeš unutra...ili dok ne skupiš hrabrost da ponovo izadješ na zimu!
- Zvao sam te na telefon, dolazio ti na vrata, zvonio na interfon, nikakav znak života nisi dao. Znao sam da si unutra, zavese su ti podignute, mislio sam da si umro druže.
- Ma kakvi umro, učaurio se. Uspeo sam da ugrejem i one delove tela koje 2 dana nisam osećao!
Puno više me asocira na duševno stanje, ali lepo definisano u svakom slučaju. I svakako je vezano za ovu jesen koja već miriše na učaurivanje :)