Ultimate fight

Syngrafeas hroničar, a ne autor.
Naučen da piše precizno i odmereno, analitički i sterilno. Precizno poput skripte koja kombinuje savršene gramatičke izraze u isti šablon.
On definiše bez primera, jer njemu oni i ne trebaju. On zna šta je refleks arhetipa.
On ne koristi smajlije, jer smeh je aut. On ne voli da talasa mnogo, jer to i ne zna. Ne prati i ne čita druge autore, jer nema potrebe. On pregovara sa Prištinom. On je vaspitan. On ima avatar sa šahovskom tablom. Samo što on nije usamljeni beli pešak, već jedan od gomile crnih sa suprotne strane.
On je veliki autor.
Kladim se...
Da su mu sastavi bili „topli“, da ih učiteljica nije ni čitala posle prvog. Da je bio duboko razočaran trećim mestom na republičkom iz pisanija. Da ga još bole zuve huligana iz osmog dva.
Kladim se, da je sada strog kao profesor. Da piše za lokalne novine i to uglavnom o setvi i vremenu, kao i da za iste marljivo popunjava rubriku rođenih i umrlih.
Kladim se da honorarno vodi emisiju „Vreme duhovnosti“ na radiju.
Kladim se,
Da sa suzom u oku prati sudbinu nesrećnog malog Martina iz Simpsona.
I to je to.
E da, kladim se...
Da sam jedini koji je pročitao sve njegove definicije.