Originalno značenje, vašljiv čovjek.
Međutim u žargonu, uglavnom zapadno od Drine, ušljo je neki mlađi tip, koji je tek zagazio u neke ozbiljnije vode, i koji tu tek treba da se dokaže, a već nešto pokušava, trsi se, šta li...
Uglavnom izraz za mladu, neiskusnu, relativno slabu, i nebitnu pojavu u nekom ambijentu.
Ušljo uglavnom misli da je mnogo bitniji nego što to stvarno jeste.
A ponekad i jeste bitan, ali mu oni koji ga ne vole prišiju taj termin kao etiketu, pogrdno... to je neki oblik ejdžizma ili starosne diskriminacije, gdje se nekome ne priznaju zasluge i kvaliteti samo zato što nema dovoljno godina.
U Srbiji bi se za ušlju reklo picopevac.
- A vidi onog ušlje tamo... šta on misli da smo mi budale? E moj ušljo, imaš ti još pure jesti...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Iscrpno i jasno.