Праисконски крик нихилизма човека против своје воље гурнутог у бесмисао сопствене егзистенције; заправо Јесењинов поетски опроштај од овога света (Види и: „Goodbye Cruel World“), песмом „Довиђења, друже, довиђења“ („До свиданья, друг мой, до свиданья“), само неколико сати пре него што је себи намакао омчу око врата (рукопис накнадно пронађен у џепу његовог капута у истој хотелској соби); коначно и руски препев исконске српске народне мудрости: „Све је срање, осим пишањa, а и пишање је срање ако пишаш уз ветар“.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
dokle vise kajteze!!!
E, a na te stihove je avangradni tribun Majakovski odgovorio (želeći da izvrgne ironiji to "nihilističko jesenjinovo sranje"):
В этой жизни помереть не трудно. Сделать жизнь значительно трудней.
("U životu nije teško umirati, izgraditi život značajno je teže" - slobodan prevod za one koji ne znaju ruski).
I, elem, Majakovski je svoj život izgradio tako što se - gle ironije - ubio nekoliko godina kasnije.
Doduše, ko se tu stvarno ubio, a kome su pomogli da se ubije - verovatno nikad nećemo saznati.
Još jedna trivija vezana za tu priču:
Nekih 100 godina ranije (1837) najobožavaniji ruski pisac Puškin poginuo je u nameštenom dvoboju. Kao odgovor na to pesnik Ljermontov je napisao protestnu pesmu "На смерть поэта". I, nekoliko godina kasnije, gine i Ljermontov, ironijom sudbine - takođe u dvoboju.
Naravoučenije iz gornjeg komentara:
Ako si ruski pesnik, nikad se ne oglašavaj povodom smrti kolege po peru.
Ko se pera lati, od mača će poginuti. Ili tako nešto
Proseravanje. Nusmi
Булгакову: Спасибо, маэстро!
"За всех вас,
которые нравились или нравятся,
хранимых иконами у души в пещере,
как чашу вина в застольной здравице,
подъемлю стихами наполненный череп.
Все чаще думаю -
не поставить ли лучше
точку пули в своем конце.
Сегодня я
на всякий случай
даю прощальный концерт."