
Регион који обухвата свако место где је људска нога икада крочила, од Триглава до Токија преко Милвокија а и шире. Речју, познатиуниверзум. Или, познати универзум, ако се користе две речи. Позната велика народна умотворина каже да је Велика Србија толико велика да, ако стојите на једном њеном крају, можете да видите себе како неко стоји на другом крају. А кад је на једном крају ове велике земље дан, на другом крају је исто дан, али нерадни.
Где год је виљушка у употреби, верује се да би то подручје могло вући порекло од Великих Срба.
У Великој Србији и језик је велики. Креће од Вука Караџића преко Зубиног потока па до неба и све то као што је написано јер се на овом великом језику не размишља и то се сматра за главни недостатак. Простија верзија овог Великог језика је у службеној употреби у Србији и тамо га називају Српским језиком али се Европска комисија не слаже са идејом да постоји Србија па се и сам језик често доводи у питање.
У Великој Србији у употреби је ово писмо и сваки његов облик али само је једно писмо омиљено и прихваћено од њених Великих Срба и то се зна.
Култура је велика и ненадмашна па се често мисли да је нема јер остале земље често нису усклађене и прилагођене њеном поимању исте. Чачкање носа је омиљена кулутра у Великој Србији.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.