Veliki prasak

Ako ste vernik, ne znači da ova definicija nije namenjena za vas, Veliki prasak nikada nije bio dokaz da Bog nije stvorio svemir ili da on uopšte postoji, ja iako sam astronom čvrsto verujem u Boga, ova definicija samim tim ne dolazi iz usta jednog ateiste, već velokog vernika, zato je svima preporučujem. Znam da ovo nije objašnjenje nečega u "slengu" ali je sigurno svima interesantna tema za diskusiju.

(neko mi je tražio da definišem tamnu materiju, naravno, danas ili sutra kad budem imao vremena i to ću objasniti)

Veliki prasak je događaj koji se po svemu sudeći odigrao pre 13.8 milijardi godina i označava početak svemira kojeg poznajemo. Nema svrhe određivati vreme Velikog praska, jer je iz njega i nastalo vreme. Veliki prasak zapravo i nije nikakav "prasak" ili eksplozija, to je samo ubrzano širenje iz jedne tačke u prostoru, nakon dokaza o Velikom prasku objasniću kako se ovo desilo.

Neki se ne mogu pomiriti sa time da je Veliki prasak činjenica, kao što je zakon gravitacije ili neki drugi zakon u fizici korektan i deluje, tako isto teorija Velikog praska savršeno opisuje sve što danas vidimo, i svi proračuni je neverovatno potkrepljuju.

Najbolji dokazi da se nešto nalik Velikom prasku odigralo su:
- Širenje svemira - ako vidimo da se danas svemir širi, očigledno je da je u nekom trenutku mogao biti skoncentrisan u jednu beskonačno malu tačku, iz koje je počeo da se širi.
- Kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje - ovo zračenje je prvi put detektovano u 20. veku, a danas je potreban običan stari televizor kako bi ga videli. Ovo zračenje je nastalo ubrzo nakon Velikog praska, to je navodni odraz Velikog praska ili nekog događaja u kojem su temperature bile više od milijardu stepeni (što teorija Velikog praska savršeno opisuje). Iz slike mikrotalasnog zračenja možemo da zaključimo kakve su temperature i gustine materije vladale odmah nakon Velikog praska.
- Količina lakih elemenata u svemiru - teorija Velikog praska je predvidela koliko bi danas od prilike trebalo da postoji lakih elemenata u svemiru. Kasnija merenja su se savršeno uklopila u predviđanja.
- Kvazari i radio-galaksije

Teorija Velikog praska glasi (skraćena verzija): Na početku je postojala tačka beskonačno velike gustine i temperature - singularitet. Nije moguće reći "u jednom trenutku" jer tada ni samo vreme nije postojalo, bolje je reći odjednom, kvantna fluktoacija koja je zalutala proizvela je česticu, kao što se to događa u crnoj rupi kada je reč o Hokingovoj radijaciji (meni lično ovaj opis nastanka Velikog praska nije drag, radio sam na njemu godinu dana i nije me ni u šta uverio, ja tvrdim da je više Biće ili Gospod Bog pokrenuo Veliki prasak jer je po meni ne moguće da se toliko nešto uravnato i savršeno dogodi slučajno, imam i dokaze za Boga ali nije sada o tome reč. Zapravo, jedino što nauci nije poznato što se tiče Velikog praska je upravo taj trenutak stvaranja.) Naime, suština je ista, iz te beskonačno male tačke nastalo je sve, iz "ničega", nastalo je nešto. Ništa-u-nešto fenomen nije nepoznat nauci, već sam napisao definiciju Hokingove radijacije , tu možete videti primer nastajanja materije ni iz čega. U prvim milijarditim delovima milijarditog dela sekunde svemir se proširio sa veličine prečnika jednog protona na veličinu prečnika milion Sunčevih sistema (da, toliko neverovatna brzina), a u svemiru je postojala samo jedna fundamentalna sila. Što se svemir više širio, više se i hladio, a iz fundamentalne sile nastale su četiri sile koje i danas imamo u svemiru (za sada je prošla jedna sekunda). Kada je nastala jaka nuklearna sila, napokon su se protoni i neutroni povezali i formirali nukleus. Elektron je pokušavao da uđe u orbitu oko nukleusa, ali zbog prevelike temperature koja je tada vladala, foton bi ga pogodio i tako odaljio od nukleusa. Tek kada je svemir postao dovoljno veliki da temperature postanu normalne, elektron uspeva da uđe u orbitu nukleusa i tako stvori ATOM (prošlo je 380.000 godina od početka svemira). Usvemiru je vladala mračna epoha 400 miliona godina nakon ovoga, dok su se aromi polako spajali. Ujednom trenutku, atomski spoj je bio toliko masivan da je pokrenuta nuklearna fuzija, tako su nastale prve ZVEZDE. Dalji razvoj svemira se previše udaljava od teme, takoda neću dalje ići.

Kako sve ovo znamo?

Istražujemo ovu teoriju na dva načina:
1) Gledanje u svemir - Što dublje gledamo u svemir, gledamo dublje u prošlost, jer svetlosti treba vremena da dodje do nas. Najdalja tačka do koje možemo videti je 13.7 milijardi svelosnih godina, tu dolazimo do granice,380.000 godina od početlka svemira. Dalje od toga ne možemo videti jer je svemir pre toga tako reći neproziran, jer je tek posle 380.000 godija napravljen prvi atom.
2) Akceleratori čestica - Pomoću akceleratora vidimo i dalje od 380.000 godina. Naime mi zapravo ne vidimo, mi doslovno rekonstruišemo uslove koji su tada vladali u svemiru tako što sudarima čestica pri velikim energijama pravimo enormne gustine u prostoru, gustine koje su vladale kada se odvijao Veliki prasak. Najveća gustina koju smo napravili (a napravili smo je u CERN-u u LHC akceleratoru) vladala je kada je svemir bio star 10 na minus 34 sekundi (mnogo mnogo manje od milijarditog dela sekunde) , ali samim tim trenutak Stvaranja nam je nepoznat, za šta ja tvrdim da je odgovoran Gospod Bog.