У народу познат као чучавац. Од свих венецијанских направа (шоље са даском, без даске, са грејањем, са масажом, рециклажом, прањем гујзице, аутоматске, анатомске) овај прастари изум у Срба (старији од Беле Куће) представља ``венецијански закон``.
Употреба се своди на правилан `газ` - ако се погрешно наместиш, добићеш и непријатно хладно прање у пакету. Тајна је у `газу` пола стопала унапред од предвиђеног газишта.
Лик утрчава код ортака у кафић:
- Брааате, хитно! Имаш венецијански закон?
- Шта ти је то?
- Ау! Чучавац, бре, чучавац!
- Што је то закон?
- Зато што су шоље и даске по правилу или упишане или усране. Или обоје! А понекад и исповраћане.
Венецијански трговац, на основу кога је снимљен плагијат филм о некаквим Јеврејима. Промашена сврха и суштина.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.