veza

U Srba, odrednica koja označava mogućnost vršenja neke radnje.
1. U užem smislu određuje mogućnost ostvarivanja prava u javnim i državnim institucijama ("imam vezu - za kod lekara").
2. U odnosu na ljude određuje nečiju sposobnost ("taj tip nema veze"; kod pogrešne upotrebe termina se dodaje i ".. sa mozgom")
3. U širem smislu je reč uzdanica. Samo ponavljanje mantre "ja imam vezu" izaziva ekstatično stanje u Srba.

Intelektualno sazrevanje se oslikava kroz tranziciju stanja: "zašto mi treba veza" (nerazumevanje, nezreli period), preko "meni ne treba veza" (adolescentna negacija) i "jao, meni treba veza" (odrastanje) do "znam ljude, imam vezu" (blaženstvo, nirvana).

U emocionalnim odnosima, imanje "veze" daje prednost u odnosu na druge partnere. Postoji jaka odbojnost između grupa izvan sistema "veze" i onih unutar nje, koje se manifestuju odbojnim telesnim stavom, ređe verbalnim sukobima (npr. grupa penzionera popreko gleda penzionera koji je stao preko reda ispred doktorove kancelarije - "ja sam mu najbliži kućni prijatelj, JA sam njegova veza"). Lažno prestavljanje u vezi članstva u grupi najčešće rezultuje fizičkim sukobom (oderu nazočnog od batina kada dođe sledeći penzioner koji tvrdi da je doktorov stari kum i nikada nije video tog čoveka).

Reč "veza" nadjačava sve ostale pojmove u iskazu i mora se koristiti druga imenica da ne bi došlo do zabune u svakodnevnom govoru. Npr. "jednostruka veza" se instinktivno tumači kao "slaba mu je ta veza, ništa od posla"; "sistem veza" označava političku korupciju, ne "telekomunikacioni sistem".