jedna od prvih laži koje čujemo od rođene majke koja na svaki mogući način pokušava da nam ubaci bljutavu kašicu u usta
uporna mama: Ajde sine otvori usta!
beba: (pogled u stilu nisam toliko blesav)
uporna mama: ajde, ajde... vidi kako mama jede (proba kašicu, slaže kiselu facu i smeje se veštački)...
beba: (u sebi) pa ako ti toliko slatko, što ne pojedeš sama?
(za razliku od odraslih koji moraju da začinjavaju hranu, bebe imaju istančano čulo ukusa, jer im se receptori nalaze i sa unutrašnje strane obraza... upravo zato njima odgovara bljutava hrana (npr. ona iz Meka), a odraslima je potrebno da sole sve više što su stariji, tako da ova laž da im je ovakva hrana ukusna nema nikakvog smisla)
Verovatno si strucniji od mene za ovu oblast medicus, ali ovo nisam izmislio. Na faksu imam predmet pod imenom psiohologija opazanja (sto ukljucuje fizioloski i psihofizicki kontinuum). Knjiga iz koje sam dao ovaj podatak je odobrena od strane Ministrarstva prosvete. Knjiga je ''Psihologija opazanja'' od Predraga Ognjenovica. Citiram: Opste prihvaceno verovanje da jezik cini organ gustativne osetljivosti samo je delimicno tacno. Receptori za ukus se nalaze i na drugim mestima: na epiglotisu, u sluzokozi zdrela, nepcu, a kod dece i na unutrasnjoj strani obraza.
nešto mi nije jasno.
No, ja sam dala minus zbog
Gustativne papile u sluzokoži bukofaringsa!?
No coment...