Eklatantan dokaz kako britanska filmsko-serijska ostvarenja ne moraju da odskaču od umetničkog kvaliteta latino ili turskih serija, te da mogu biti u klasi kao i naše serije po romanima Mir-Jam (Ketrin Kukson, štaviše, i jeste neka engleska Mir-Jam, samo što je doživela duboku starost, što je bilo dovoljno da dobije zvanje "Lady").
BK TV je prikazivala dotične vikend-filmove 1997-99 i oni su stekli veliku popularnost: pritom prikazujući potpuno istu tematiku kao i analogne latino i turske serije: samo nešto drugačije stilizovane- naime, radilo se o ljudima iz niže i srednje klase koji pokazuju kako je ljubav jača od svih socijalnih razlika, te uspevaju da ostvare ljubav sa mnogobrojnim momcima i devojkama iz više/plemićke klase, koje porodica odbacuje, čime oni stiču status svojevrsnih "pepeljuga". Čak se događa i da neko od tih iz "ugnjetene klase", zbog ljubavi, ubije nekog od roditelja svoje ljubljene/svog ljubljenog.
Jedino po čemu se razlikuju od turskih i španskih serija, jeste engleski jezik, koji je već krajem 90-ih većina ljudi solidno znala, tako da nisu morali da uče španski ili turski. Sa druge, negativne, strane; to nisu bile sage, već bi se cela priča završila za vikend, čime se doživljaji junaka nisu prepričavali mesecima.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.