Kulinarske veštine vojničkih kuvara su neretko predmet razgovora bivših vojnika. Najčešće se za pojam vojničke kuhinje vezuje pasulj. Dobar glas vojničkog pasulja pronose uglavnom oni koji su imali prilike da ga probaju, dok slušaoci dobrog glasa obično odmahuju glavom ne verujući u priču o neprevaziđenom ukusu (i po nekima, neprolaznom mirisu). No, iako jeste sastavni deo vojničke trpeze, gust vojnički pasulj je prilično retka pojava u vojsci za koju se može reći da je ravnopravno zastupljena sa još nekim karakterističnim jelima zanimljivih naziva.
Po mnogima, najneomiljeniji doručak je dečija radost. Dečija radost je obično kutijica (ili dve) marmelade ili meda. Ponekad se servira uz komad maslaca. Naravno, `lebac je nezaobilazan (retko se provuče poneka kriška buđavog `leba tj. buđava kriška `leba, ruku na srce uglavnom u većim kasarnama gde se služe velike količine hrane). Uz dečiju radost obično ide i šolja mleka.
Sapun je komad tvrdog sira, neke vrste kačkavalja. Dimenzija je otprilike kao dve kutije šibica složene jedna na drugu. Služi se najčešće uz kuvano jaje ili kurtonku. Kurtonka je kobaja u kurtonu (veličina i oblik korespondira najčešćoj asocijaciji pri spomenu neformalnog imena ove kobasice). Uz sapun sa jajima ili sapun sa kurtonkom ili kurtonku sa jajima obično ide čaj. Doručak sastavljen od kurtonke s jajima ima posebno ime.
Užina se u vojsci zove marenda. Tu su sokići (na slamčicu), kremići, džemići, keksići ili neko voće (jabuka, kruška i sl.).
Od jela za ručak se izdvaja drnč. Najverovatnije je slučajnost to što se ulje za čišćenje oružja (i oruđa) zove istim imenom, mada ima i onih koji tvrde da je nit koja ih povezuje ukus. Ova tvrdnja je na klimavim nogama jer drnč nije jelo definisanog sastava, pa samim tim ni ukusa. Navodno se dobija mešanjem ostataka raznih jela tokom sedmice, sa dodatkom vode u cilju dobijanja željene žitkosti. U prilog tome ide i činjenica da se često služi krajem sedmice ili tokom vikenda. Da ne bi bilo zabune, nije reč o pomijama, već o mešavini neraspodeljenih ostataka hrane (a ne o hrani koja ostaje nakon jela, pre ili pri pranju sudova).
Kurtonka i dečija radost s vremena na vreme obraduju ljudstvo na odsluženju vojnog roka i tokom večernjeg obroka. Međutim, jelo koje je svojevrsni identifikator večere je svakako cigla. To je neka vrsta proje (ali nije proja) nepoznatog sastava čija boja varira od prljavo narandžaste do svetlo smeđe u zavisnosti od stepena zapečenosti. Komad je obično poveći, debljine dva prsta i dimenzija osnove oko 10h15 cantimetara. Servira se uz čašu jogurta.
Tokom periodičnog GSP-a (Generalnog Spremanja Prostorija) kuhinjskog prostora, jela se ne spremaju, nego se vojnicima deli SDO (Suvi Dnevni Obrok) u kome se nalaze konzerve topljenog sira, mesnog nareska, rizi-bizi (pirinač sa mesom) ili pasulj u konzervi i komad hleba.
Ovi opisi načina spremanja vojničkih jela su spekulativne prirode jer je veći deo napisanog zasnovan na glasinama te se samim tim civilnim licima ne preporučuje njihovo isprobavanje.
Trebalo bi napomenuti da je svaki vojnički obrok pažljivo pripremljen sa proračunatim količinama hranljivih sastojaka, odgovarajuće kalorične i nutritivne vrednosti prema strogo propisanim pravilima i u skladu sa preporukama zdravstvenih radnika i nutricionista. U vojsci se alavi obično poprave, a oni koji izbegavaju pojedina jela se neretko osuše. No, iako ima onih koji tvrde da su gladovali, u vojsci niko ne umire od gladi. Moguće je da je skorašnjim reformama i osavremenjavanjem Vojske Srbije došlo do promena i u ovoj oblasti te bi ovaj tekst trebalo prihvatiti sa izvesnim rezervama jer se odnosi na period pre modernizacije.
- Jesi vid`o Kimija? Doš`o na vikend iz askare.
- Osušio se...
- Skoro ništa ne jede. Hrani se parizerom i nekim konzervama.
- Što?
- Istripov`o se. Kaže sipaju im brom u has.
- Šta sipaju?
- Brom.
- Ma jeeeeeste. Uranijum.
- Ne, stvarno. Sipaju im brom...
- Što?
- Da im se ne diže tuki.
- Ložiš me...
