
У складу са већ из неколико извора дефинисаним изразом WTF, постало је очигледно да је у питању нешто више од обичне фразе, доскочице или последице акутног Туретовог синдрома. Ту се ради о једној појави, дубље укорењеној, попут оних силних Марфијевих закона, која се опире свакој укалупљујућој категоризацији и предвиђању. Она измиче нашем мозгу, изненада се појављује и доводи нас у стање тзв. WTF ефекта. Уочено је код особа које се нађу у таквој ситуацији неколико битних особина - забезекнут поглед, хладна равнодушност са примесом резигниране изиритираности, а понекад и просте паралисаности. Чињеница да је неко необјашњиво понашање или феномен једноставно искрсло ниоткуда, често весели љубитеље овог ефекта... али никог другог. И попут ефекта три тачке и ефекта двотачке и затворене заграде, овај феномен нема никакве даље потребе да се дефинише. Он је саморазумљив. Готово аксиом. Али који курац, боље погледај пример.
Седели смо сви мирно у купеу, колико толико згрејани око мале подне грејалице, а онда је Винсент устао, зграбио тољагу, истрчао у ходник, као опарен, искочио из воза, притом мрмљајући нешто о томе како ће да пребије пингвине који жицају за чај. Више га нисмо видели. Који курац?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.