
У складу са већ из неколико извора дефинисаним изразом WTF, постало је очигледно да је у питању нешто више од обичне фразе, доскочице или последице акутног Туретовог синдрома. Ту се ради о једној појави, дубље укорењеној, попут оних силних Марфијевих закона, која се опире свакој укалупљујућој категоризацији и предвиђању. Она измиче нашем мозгу, изненада се појављује и доводи нас у стање тзв. WTF ефекта. Уочено је код особа које се нађу у таквој ситуацији неколико битних особина - забезекнут поглед, хладна равнодушност са примесом резигниране изиритираности, а понекад и просте паралисаности. Чињеница да је неко необјашњиво понашање или феномен једноставно искрсло ниоткуда, често весели љубитеље овог ефекта... али никог другог. И попут ефекта три тачке и ефекта двотачке и затворене заграде, овај феномен нема никакве даље потребе да се дефинише. Он је саморазумљив. Готово аксиом. Али који курац, боље погледај пример.
Седели смо сви мирно у купеу, колико толико згрејани око мале подне грејалице, а онда је Винсент устао, зграбио тољагу, истрчао у ходник, као опарен, искочио из воза, притом мрмљајући нешто о томе како ће да пребије пингвине који жицају за чај. Више га нисмо видели. Који курац?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.