To postoji samo u romanima fantastike, pa nisam siguran koliko će biti zanimljivo ne-fanovima, mada je pitanje koje ću postaviti od opšteg značaja.
Naime, u velikim delima, kao što je Dina, postoje redovi sveštenica (kojima tepaju veštice) organizovani i sa striktnom hijerarhijom, kao što su u ovom svetu odavno postoje redovi raznih katolika, templara, masona... i ostalih kuraca-palaca. E sad, ti redovi su po pravilu muški, čak teško da ima nekih "mešanih". Postoje ženski manastiri, no nisam čuo da su takvi manastiri nameštali vlade, ratove i revolucije...
Pravo pitanje: Zašto je to tako?
Moja pretpostavka - zato što žena u stvarnosti teško može priznati primat druge žene, njihova suparništva (i mržnja) isuviše dugo traju da bi neka organizacija mogla funkcionisati. Tako da u raznim Bene Geserit (Dina) ili Aes Sedai (Točak vremena) i njihovim mućkama možemo uživati samo u delima koja opisuju izmišljene svetove.
Verovatno je i bolje što je tako...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Verovatno...;)+
Postoje ženski redovi. U pravoslavnoj Crkvi doduše samo jedan, ali u katoličkoj imaš sijaset redova koji su u (svojoj) istoriji imali značajnu ulogu na život Crkve uopšte a i civilnog društva. Naravno to je bilo nekad, kad je Crkva imala drugačiji položaj u društvu, tj kad je njeno postojanje bilo okarakterisano kao pozitivno, priznato od strane vladajuće ideologije.
Ti ženski redovi davali su i velike svetice. Brojne kraljice i princeze,kada bi u ratovima ostajale bez muževa, odlazile u manastire.
Jedna od možda najpoznatijih svetica iz redova ženskog monaštva, a navodim je da ti pokažem uticaj koji je imala, bila je sv. Katarina Sijenska, koja je uspela da ubedi papu da se iz Avignona, gde je bio privremeno premešteno papino sedište, kao posledica "francuskog ropstva", vrati u Rim. Tada je papa bio jedna od najuticajnijih ličnosti u društveno-političkom životu, pa ti vidi.
Istina je da ti redovi nisu imali takav društveni uticaj kao muški, ali ja bih to pripisao različitim unutrašnje-psihičkim afinitetima i sklonostima interesovanja koje muškarci inače pokazuju ka društvenom životu, a žene ka emotivnom i interpersonalnom.
Jedini problem koji ja ovde vidim da je ispostavila tvoja definicija je problem "ignorantie" (nepodučenosti) našeg društva.
Svako dobro!
http://www.catholic-pages.com/dir/orders_women.asp
http://www.cath.com/index.php?cmd=1&id=22