Zrno graška iz profila

Ovo nije tema. Ovo je poruka. Osveta. Šamar. Lupljen sa smeškom.

Znam da si je zbog mene zadala! Znam da si provalila kako te gledam, kako i koliko drkam kod kuće (dobro, nekad i u školi, u wc – u, kada izađem sa tvog časa zbog napada kašlja).
Znam da i ti znaš da znam. Al ja znam i ono što ti ne znaš: Sada ti meni daješ temu, ali zapamti – doći će dan kada ću je ja tebi zadati.

Zvaće se: Iz žablje perspektive gledam mu u oči. Opis toka svesti, da, da. Ajmo smešak, tu si bar ekspert štovateljice Džejms Džojsa , jebo te Džejms Džojs da te jebo. Posvetimo se Uliksu, skroz se posvetmoi mom nadrkanom Uliksu, usnima se posveti mom nabreklom Uliksiću. Radite na temi profesorice Davidovič, napravite Uliksu mašnicu od tih haltera koje slutim pod suknjom. Poludeću, sve ti jebem...

- Kh, kh, oh ne, kh, kh, opet onaj moj kašalj...
- Izađite Bradiću, izađite, znate kako se kaže: Kašalj i još po nešto se ne da sakriti. A ni zaustaviti.

Jebem ti vreme, još petnest minuta do zvona, a nisam završio. A sad mi se i ne piše, osećam se nekako prazno, izduvano.

A vid' samo ove male štrebere. Ko robotići neki, majke im ga spalim. Alo rođaci, o čemu li serete tolko? Ovo je moja tema, koju je zadala moja buduća žena da me jebe sveteći se jer oseća da ću ja jebati nju jer će mi se podati jer ne može više da se odupire osećajima koje gaji prema meni, jer... Prema meni statisti, prema meni školarci, diplomiranom, odabranom Meni...

- Još pet minuta, privodite kraju.

Kraj? Ljuto se varate gospođice Davidović, prepičko Majo profesorice. Ovo je tek početak.
Ali da ti na brzinu napišem, neka ostane na ovom papiru koji će jednom, uramljen, krasiti našu spavaću sobu, da ti napišem da znam svaku tvoju misao (ne ljutim se, znam da se igraš, da me provociraš).

ZRNO – zrno kao zametak, kao klinac? Ja klinac? A? Balavac? Znaš da znam da te to pali? Nisi ti slučajno posle književnosti odlučila da vratiš pero u repić i da njime mašeš pred mladim petlićima. Osetila si da nemaš reku u sebi, pa si na tuđe izvore došla vampirice, da se hraniš mladim sokovima. Pun sam ih.
GRAŠAK – očekivao sam bolju metaforu profesorka. Nikakav, bezvredan dečkić, bljak mirisa i ukusa. Da, kapiram da si mi to poručila. Grdno se varaš, videćeš kada me lizneš, kada me zagrizeš. Videćeš kada moj mali čarobni grašak proklija u tebi princezo. Vot čudnij metamorfoz. Daćemo mu ime Miloš. I ja volim Crnjanskog, ti tako divno pričaš o njemu.
IZ PROFILA – ti samo misliš da si me upoznala iz mog jebenog fejs profila. Namerno tamo gajim sliku površnog klinca drkadžije. Pažljivo poliram taj stereotip jer znam da svakodnevno, manijakalno proveravaš šta ima kod mene. Krijem ja svoje dubine na plitkom netu, ne boj se. Ne znaš ti još ništa o meni AnaFontana95 (čim si poslala zahtev znao sam da se ti kriješ iza nika, nekako sam osetio). Ima vremena, upoznaćeš me!

I za kraj: Svaki put kad izađem sa časa, čekam te u profesorskom toaletu. Uvek se nadam da ćeš doći. Jednom i hoćeš, osećam da samo čekaš pravi trenutak.

- Hoćemo li više Bradiću, samo vas čekam!