Zrno graška iz profila

Ако си мислио да је зрно грашка само оно мало зелено што се једе, грдно си се преварио. Зрно грашка може да буде и зрно бисера, и зрно пшенице, и човек у црном кожном мантилу... И ти.

Прво зрно грашка о ком се причало је било оно испод принцезе. Које је направило непогрешиву процену да се ради о принцези. Како је у неким верзијама приче зрно грашка зрно пшенице, боба, или каквог локалног семена, јасно је да се ради о нечему што је непогрешиви показатељ нечије мане или врлине.

Ако је зрно грашка пара, онда обично покаже нечију ману. Ретко ко не поклекне пред тим зрном. Ако је зрно грашка власт, ни ту нема много оних који су се прославили. Ако би зрно грашка била књига, онда се најчешће открива какав принц или принцеза, сличним онима из бајке. Али свим тим зрнима руководи једно друго зрно, оно које је семе целом свету.

Јесте, то зрно може да буде једино човек.

Ако је то зрно комшиница која долази да загледа шта је домаћица кувала, профил му је крајње бедан и незанимљив. Испод тог профила се крију наслаге самоће, одбачености, Фарме, Сулејмана, суза због мужа који је вара, гнева због лепоте која је отишла, неиспуњености због мудрости која није заузела место лепоте. Општи је утисак да је профил тог зрна празан.

То зрно некад буде и инспектор, ако баш немаш среће. Сурове природе, неповерљив, непогрешиви ловац људских слабости. Ал ако тај профил погледаш са стране, видиш једног јадног човека који сарађује са једним криминалцима да би хапсио друге. Који је у служби у којој видиш ствари које обичан смртник не треба да види зарадио чир, инфаркт, развод, алкохолизам и самоћу. И који сваке вечери пије сам испред ТВ-а, покушавајући да заборави шта је све данас видео. То се зрно жртвује и на себе прима све оно што води у неумитну пропаст, да бисмо ми спавали мирно. То зрно када се уквари, убуђа се и поквари и много других зрна око себе, али ако одоли атмосферским притисцима, у себи крије клицу оздрављења и идеала.

Зрно кроз које се огледаш може да буде и у цркви. У мантији. Његов је профил издалека увек идеалан. Сакривен испод мантије, увек исти. Ал ако се приближиш, може да се деси да на мантији видиш масне флеке од непочинстава. Али не толико ретко, из близине то зрно замирише мирисом који се увуче у сваку пору и тај мирис не може а да не промени и цео свет који са тим мирисом дође у додир. Ако се то зрно уквари, направи непоправљиву штету, али ако црно зрно замирише, мења профиле и свих зрна око себе и даје им мало мириса, које год да су боје та околна зрна.

На крају, зрно на врху је најчешће покварено. И смрди. И не само да смрди, него се и распада и шири смрад свуда око себе. Што је и логично за зрно које бију киша, суша, Сунце, и све што овај свет набаци. Али ретко, врло ретко, нађе се ту зрно које мења цео свет. То зрно може бити миротворац, просвећени владар, које ће сву ону силу, све милионе зрна из свог џака да води ка томе да из њих никне плод који ће да буде и бољи и већи и вечнији него што су они. То се зрно, ако се икада нађе у неком од џакова зрна овог света, памти докле постоји и свет и сви џакови у њему.

Шта је твој профил, зрно? Ваљда на то питање сам треба да даш одговор. Гледај да не будеш ни превише тврд и зелен, али ако си мекан, згазиће те. Ако се не пазиш, убуђаћеш се. Можда, али само можда, успеш да будеш и једно од оних зрна које мењају све са чим дођу у додир, на боље разуме се.

Ако то постигнеш, нико више неће са стране да гледа у то твоје зрно, нити ће да га интересује твој профил. Гледаће само да буде што ближе теби, да се и он мало угреје и осветли.