Do sudbonosnog da, nepromenljiva odrednica identiteta i mamac za intimiziranje, subjektivizacije, krupno i sitno veženje na mestima gde bi trebalo sve da bude "ni po babu ni po stičevima". Opet, u drugim slučajevima, ukoliko nemate sreće, pa naletite na poštenog čoveka, konstantna muka radi opravdanja veličine istog.
Pr. 1.
Nastavnica u OŠ: Kovačeviću, na šta liči ovaj kontrolni zadatak !? Jedinica k'o vrata! Sram te bilo, a sestra ti je bila odličan đak, sve petice, prvo mesto na saveznom takmičenju iz fizike. Za popravku ovog keca ima da mi naučiš sve od Njutnovih zakona do magnetne indukcije!
__________________________________________________________________________Pr. 2.
Profesor na faksu: Kolega Kovačeviću, jel je vaš tata profesor na neurologiji?
Kolega Kovačević: Da, da, on kaže da jeste.
Profesor: Pa, lepo. Evo vama jedna desetka, i pozdravite tatu puno.Kolega izlazi iz kabineta. Saleću ga sledeće studentske žrtve:
- Šta je bilo, šta te pitala, šta si dobio?
- Ma, ništa, samo pubertet i adolescenciju. I dade mi deset.
- Aaaa! Znači ok je žena, ne pita puno.
- Pa ne znam da li će vas, ali je mene pomešala sa sinom onog profesora Kovačevića.
