Jednom kad sam se mnogo iznervirao nekontrolisano sam lupio glavom u zid.Onako zivotinjski.Bolelo je mnogo manje nego kad hladne glave lupis slabije.
Valjda kad si besan imas neki visak energije sam refleksno pokusao tako da se ispraznim.
Toliko od mene.
Draži se sumiraju, ako su u povoljnom periodu, u suprotnom, ako nova draž deluje za vreme dejstva druge draži, ne dolazi do aktivacije.
Лоше сам се изразио. Дражи се, такорећи, сумирају, али су независне (уколико нису истог типа), али доживљај слабије дражи у датом тренутку се смањује и "јача" драж долази до изражаја. Нпр, заборављање глади ако си уплашен, заборављање да ти је хладно ако си гладан, а у том тренутку једеш...
Људи кажу да је психички бол јачи од физичког, али ово је доказ супротног. Физичким болом потискујеш психички. Психички бол је само теже подносити, јер обично траје дуже. Такође, бол као емоција, је изузетно јако оруђе за за скретање мисли.
Ово се базира на простој механици пријема дражи, која важи, колико сам упознат, код сваког живог створа. Наиме, јача драж увек потискује слабију. Дакле, гладна антилопа ће радо јести, али када види лава бежи ко ненормална. То важи и за све остало. Хијерархија дражи није увек конзистентна. Неки пут је нешто изнад нечега очекиваног. Опет пример из животињског света. Ако леопард улови плен и при том му прилазе хијене, које би га радо растргле, он ће ипак пробати да овуче свој плен и поред тога што му је живот угрожен. Ови примери су само сликовите приче како ради хијерархија дражи. Све то може да се апроксимира и на човека, само је много теже наћи разлоге за емотивно потискивање или преусмеривање.
Ја сам дао последицу раднње. Али пошто се не бавим психологијом много, не верујем да сам превише компететнтан да дам узрок, али сматрам да је узрок тешка емотивна потрешеност нечим.