Meni je interesantno to što Jovičić ima toliko ideja za otvaranje tema, stvarno mu svaka čast :)
Iščitala sam prethodne postove, ima istine u većini onoga što su drugi pisali, opet sve zavisi od osobe do osobe... Što se tiče mog iskustva, iskreno, u poslednje vreme ne čitam ništa što nije vezano za fakultet, odnosno, lektiru na fakultetu, šta ću... U srednjoj sam pročitala skoro svako delo koje smo obrađivali na času i da, u tim godina mi je čitanje pomoglo da sazrim, da razvijem neki svoj sistem vrednosti. Možda je to bio, da tako kažem, moj beg od stvarnosti, ne znam, ali znam da se dešavalo da ne izađem sa društvom, ostanem kod kuće i čitam... E, sad, koliko sam bitnog propustila od tog 'stvarnog' sveta, pitanje je... Možda i nisam mnogo. Takođe, bitniji mi je kvalitet nego kvantitet, tako da nisam do sada pročitala mnogo, naročito dela savremenika, no ima vremena. Inače, sporo čitam, zadržavam se na nekim delovima, ponovo se vraćam na opise, pokušavam da zamislim scenu i sl... Bitan mi je i stil, nekad više i od same radnje. I da, većina onoga što sam pročitala ostavilo je utisak na mene, retko ostajem ravnodušna. Sećam se da sam, recimo, u prvom srednje kad smo radili Rane jade, zaplakala na kraju, ne znam, ta knjiga je tada tako delovala na mene i pokrenula iskrene emocije i saosećanje. U svakom slučaju, čitanje nije gubljenje vremena, jer vredi, zaista vredi... Čim se nad pročitanim pasusom ili delom zapitaš, nešto si novo naučio, doživeo, pogledao iz drugog ugla i to je iskustvo više.

Не знам, по мени је сва уметност умрла завршетком романтизма и импресионизма...

Hatakaran, gde si pročitao taj podatak? Nešto mi čudan.

Ljudi mogu da pričaju kako je moderna književnost i umetnost sranje, i propala, i nikakva, ali kad drugi ljudi kroz 200 godina proberu ono što im se sviđa sa početka 21. veka, reći će da je to takav i takav period, sa velikim tim i tim piscima, koji su učili od tamo nekih iz 19. i 20. veka, a uticali na one sa kraja 21. i početka 22. veka. Ti jednostavno nemaš uvid u modernu umetnost zato što nemaš sortirana i ponuđena na čitanje i gledanje dela kao što imaš ona iz 19. i do pola 20. veka. I u 18. veku pričalo o propadanju umetnosti, a poznata je jedna glinena tablica iz Vavilona na kojoj piše da su sve teme za priče potrošene. A stvari ne mogu da budu toliko jednostavne i crno-bele.

Ja ne čitam da bih naučio neke korisne činjenice i dobio pametne pouke. Ja čitam zbog zadovoljstva koje osećam pri čitanju, zbog hrane koju moja mašta dobija, i zbog množine pogleda na svet kojim mogu da osvežim svoj mali pogledić. Toliko mi je dovoljno, a mislim da je to i najviše što od književnosti može da se dobije.

Видим, читао се Набоков. :)
Елем, ја сам рекао мој став, а као што рече Цицерон, о укусима не вреди расправљати. Ја само кажем да се мени та уметност свиђа из разлога што је таква каква је (уф, како ли је ово звучало).
Иначе, нисам нигде прочитао никакав податак који сам изнео у претходном коментару.

Додговорим на први пост у теми, а остало нисам ни погледао. Ево ја не читам. Згадила ми се књижевност. Толико људи ми је препоручивало књиге, али не било ко, већ људи што се разумеју у ту глупост и тако то. Срећан сам био што сам прочитао неких 5-6 књуга за својих 25 година. Остале сам бацао после изгубљеног времена од 50-150 страна. Све говно до говнета. То сам оперисан од уметности је чињеница. Али сам само 5-6 књига прочитао и не знам колико отеру у три лепе.
Категорички одбијам да читам Русе јер су продали веру за вечеру обимом и дужином књига. Одбијам збирке песама јер ми је то најнижи облик писања.
Читам споро јер ми је смор, али никада не прескачем стране.
Испирали су ми мозак и отац и мајка и стриц и пријатељи како ћу без књига бити нико и ништа и да ћу бити туп ко дупе. Шта ћу да будем не знам још јер још студирам... А да сам туп не знам баш јер сам многе начитане људе надјачавао сналажљивошћу, а не цитирањем неких дела или псеудоцитирањем тих мудрости.
Све у свему, ко зна какав би говорник био да читам, али ми више од овога не треба. А и који ће ми курац. Мушкарцима треба нека слаткоречивост да се прегоне међусобно и да заводе девојке. Око прегоњења је лако, и око завођења, али нема књиге која ти објашњава шта после да радиш да не усереш кад заведеш.
И тако да ми књиге не требају сем ове за факс и евентуално она гомила тамо да ми стуб не пукне јер је мало напрсо, те имају потпорну фунцију.

СМОР СМОР СМОР! Или сам ја пробирљив у пичку материну, или сам препаметан да би ме то разонодило или комплетан ретард, те не разумем ништа.

Ljudi evo i mene, dobro je da je tema ipak preživjela :)

Čitam vaše odgovore, sad se opet lijepo tema razvija.

Sviđa mi se i Dotterov stav jer je iskren i argumentovan. Zanima me i eventualna kontra ili potvrda na njegova razmišljanja. Ja sam sad preumoran da ulazim u neke rasprave. Rikno sam na bajku. Ali evo čitam vaše odgovore i sviđa mi se kako se razvija tema.

Ja bih klincima dao za lektiru CA Blues Milana Oklopdzica, prstalo bi od citanja.

Realno gledano cela prica Romea i Jlije moze da se prenese u danasnje vreme, sve isto samo se ubaci internet, TV, automobili, avioni i slicno i onda bi klinci citali. Znaci sve isto, poruke, dileme, razmisljanja samo da ne bude kasni srednji vek. Ovako nema sanse to je za muzej.

Sve se menja pa i lektire moraju da se menjaju. Sta fali Markesu, po meni 100x bolji od Sekspira ali samo zato sto je vremenski blizi.

Moj slučaj. Književnost me uopšte ne razonodi, "širenje vidika" me ne zanima, kao ni naklapanje pisca o tome kako je život težak, o moralu i o tome kako se ponašati, svaka knjiga jebena biblija. Od pesnika me posebno hvata sraćkavica.
Ali, još uvek niko nije odgovorio na moje pitanje:

". Književnost me uopšte ne razonodi, "širenje vidika" me ne zanima, kao ni naklapanje pisca o tome kako je život težak, o moralu i o tome kako se ponašati, svaka knjiga jebena biblija. "

Ipak moram uskočiti.

Po meni je razvijanje NEKOG morala čak jedan od najvećih pluseva kod knjiga. U knjigama ima dosta jake moralne filozofije i čitanje knjiga MOŽE uticati na moral čovjeka i u pozitivnom i u negativnom smislu (zavisi šta čita i sa kojim se likovima identifikuje). U svakom slučaju knjige pružaju odličan moralni orijentir. Dok sam čitao Karamazove baš sam se jako uživio u određene moralne dileme i ideje i to me žestoko natjeralo na razmišljanje.

Ne kažem da knjige treba da budu moralizatorske i da samo trube o moralu.

Kažem da čak i one u kojima su moralna pitanja sporedna stvar razvijaju naše moralne orijentire i utiču na naš sistem vrijednosti. On time postaje istančaniji, složeniji, ali mi ne moramo postati moralniji ljudi. Samo se naš osjećaj za moral produbljuje.

'Ajmo filozofi, koje su najvažnije stvari koje ste naučili iz knjiga(romana)? :)

Polako. Pisaću o tome sutra dok se prisjetim nekih stvari i napravim neki spisak.đ

Mada ima toga, i to ne malo, već podosta.

Mnoge stvari se doduše ni ne nauče u smislu sticanja nekog deklarativnog znanja tipa "formula za so je NaCl", već se steknu neki načini razmišljanja, podsvjesno se usvoje neki pogledi na svijet itd.

за КУХИЊСКУ со- соли су врста једињења и има их мнооооооооооогоооооо :)

'Ajmo filozofi, koje su najvažnije stvari koje ste naučili iz knjiga(romana)? :)

BTW, imaj na umu da već 2 godine ništa nisam ni čitao.

Inače, istraživanja su pokazala da je samopouzdanje u nekoj oblasti OBRNUTO proporcionalnu znanju i kompetenciji, jer oni koji ne posjeduju znanje i kompetenciju NE ZNAJU GDJE SU ŠUPLJI. Tako mi se i ovdje čini da ljudi koji nikad nisu ni čitali najviše pljuju književnost iako o istoj nemaju pojma. Čak su toliko drski da kažu da su "prepametni da bi ih to razonoidlo".

Eto, ja otvoreno kažem u zadnje 2 godine ništa nisam čitao, ali mi ne pada na pamet da pljujem po književnosti. Ja mogu samo da SE PITAM (dakle sumnja, mogućnost, razmišljanje) da li je MOŽDA nešto u književnosti sranje i bezveze, a NIKAKO da to tako na sav glas tvrdim, kao da to sve držim u malom prstu, pa znam da je sranje.

Pa cekaj na sta to izazivas kad ne citas nista i kada te ne zanima. Sa kim da pricam?

Ovakav izazov bi trebao da dodje od nekog ko trsi literaturu, u suprotnom je besmisleno.

"formula za so je NaCl"

Kad kažeš samo so, misli se na kuhinjsku, kao i kad kažeš samo alkohol, misli se na etanol.

"Ovakav izazov bi trebao da dodje od nekog ko trsi literaturu, u suprotnom je besmisleno."

Nek si mu reko. Ja sam nekad preblag pa ne znam odgovoriti kako treba.

Ни ја не пљујем по књижевности, већ по писцима богаљима. Ем је богаљ да ради нешто корисно, ем је богаљ да пише... Џаба једе леба...

Најсмешнији су ми књижевни критичари... А јој како сам се свађао са професорима око интерпретација и никада ми ништа нису могли.

зависи од контекста :)

е, то стоји. Ја веће фолиранте од књижевних критичара и новоисторичара у свом веку вид'о нисам.

"Најсмешнији су ми књижевни критичари..."

S tim se već slažem jednim dijelom.

Kad su već tolika sila da kritikuju neka od najvećih dijela svjetske literature, što oni ne napišu nešto bar upola dobro? Najjače mi je kad u nekim pjesmama nalaze nepostojeće metafore, i onda sam pjesnik kaže da mu ta njihova interpretacija nije bila ni na kraj pameti dok je pisao pjesmu. Mada oni i tu mogu doskočiti i reći da čak i ako on nije svjesno htio napraviti neku metaforu, možda je to iz njigove podsvijesti...

Mada ipak, i književna kiritika je potrebna - način da se čitaocima ukaže na dobre knjige i sl.

Dobrog, stručnog kritičara treba poštovati, pod uslovom da nije arogantan i da ne umišlja sebi neki veliki autoritet.

:drzi obe ruke preko usta cvrsto jer je obecala da ce biti dobra:

Е зато је исплативије критиковати преминуле писце. :)