To je glupavo razmišljanje. Treba imati principe, ali treba biti i fleksibilan. Ne mo'š ići kroz život kako se tebi ćefne, imaju tu već smišljena pravila i to sve. Il' ako ideš dolazi ono:"Akcija-reakcija". Sve što uradiš ima posledice. Tako da ja kontam, treba biti svoj, imati principe, ali treba se i umeti ponekad ukalupiti ako hoćeš nešto od života.

Nemoš ko gmaz, pička mu materina, u život. Pa, moraš imati neke principe, osim ako si političar ili đubre po rođenju.
Znači, brate, crvena crta. Ovo može, a ovo-mrš u tri pizde materine ili ja idem. Prosto i pošteno. ALi, jasno, treba biti razuman, jer principi su opasna stvar-ram za sliku.
Ili si čoek ili si govedo, jebiga. E sad....

Pa to kažem. Treba imati principe, ali treba se i prilagođavati. Ako vidiš da ti principi ne pale i da te ne dovode nigde koja onda svrha od njih?

Mentalać. To nisu onda principi. To su kompromisi, jebo ga ti. Principi ne smiju da "pale", jer onda nisu principi već pogrešni stavovi-kalkulacije. Ne mora uvijek biti "svrha", jer je baš tu kvaka. Moraš nekada dobiti i po pički da bi obranio svoj princip. Kada to kažem, ne mislim na fizički obračun.

Da, i to što kažeš.

Ti si moj heroj. Nadam se da te nisam smorio nego ubijedio. Prijatno popodne Mantalni.

Jesi, skontah malo kako i šta. :)

Edit: I dalje tvrdim da je to dobra stvar.

и тако...

Niko od nas ne moze stvarno biti siguran da je principijelan jer se to moze dokazati samo ultimativnim testom, tj. umiranjem za princip, ljudi jednostavno drze do nekih pravila koje sami sebi postavljaju.
Vremenom je doslo do dekadencije opsteg morala pa samim tim i principijelnosti i retki su oni koji drze do svojih principa, ali svakako to ne znaci da je dobro biti dvolican, naprotiv mnoog je bolje (uprkos svim teskocama) drzati se svojih principa nego menjati misljenja ili stavove samo radi uklapanja u drustvene norme.
Takodje treba razlikovati principijelnost i tvrdoglavost, prvo je ne odustajanje od stavova i ideja uprkos pritisku, a u slucajevima kada smo sigurni u ispravnost tih ideja i stavova, a drugo je istovetno prvom samo sa bitnom razlikom da uvidjamo greske i neispravnosti, ali ipak ne odustajemo od svojih stavova.

Haze, читаш ми мисли...

Haze, roditelju.

Рофљ? Који општи морал? Где то има?

Принципијелност је друштвено прихваћена тврдоглавост. Нема разлике.

Сваки човек је неморалан, само је питање да ли делимично или потпуно.

Занимљив став...