Mislim da je u svakog čoveka usađena želja za preživljavanjem. Ne za životom već za preživljavanjem, ono, samo da je živ i to je to. Ja nisam takav i stoga nemam neki strah od smrti. Jedino to što rekoh, ne bih voleo da stvari ostanu nedovršene. Da mi se to desi, onda bih se borio za život jer bih znao da ima nešto za šta mogu da živim. Sve srediti i staviti na svoje mesto i onda otići u večna lovišta.
Kad neko od nas rikne , nece moci ovde da se proserava !
Kontam tebe Caro, kontam i Gambyja da ste trenutno u tom ko ga jebe stanju ali ponekad vas sigurno uvati neki osećaj o kome je pričao Fejz...
Mislim da je svakog, prirodno je da se ljudi boje smrti... X puta sam se uplašio od iste i kroz godine čovek menja mišljenje o istoj. Recimo moja baba već 15ak godina želi da umre... ljudim dopizdi život. Ali kod mladog sveta je druga priča... tuga je kada pomisliš da ništa nije večno!
ZATO ŽIVI JER SI DOBIO ŠANSU :)
Znam da nisi bog, da jesi ne bi se bojao smrti ali je komentar veoma lepo oslikao moje mišljenje o smrti... Majke mi
Jesam Caro i od sad ću živeti život PUNIM plućima xD
Ne bojim se smrti toliko, koliko se bojim patnje.
Bolje umreti nego želeti da umreš.
ja se NE bojim smrti, radije bih dao svoj zivot za meni drage osobe nego cuvao svoj, imao sam blisko iskustvo, zamalo da sam glavu pocepao kad sam pao na ostru ivicu stola, znao sam da sam bio blizu ali nisam se uplasio, ne kenjam
Trenutak pre takvog necega samo pomislis : "A , mrtav sam"
Genijalno :)) Ali, ozbiljno, slazem se. Mada od skoro postoji nesto cega se jos vise bojim, iako kad prepuknes od patnje moze da bude korisno: ravnodusnosti. Tacka na kojoj ti zapravo ni do cega nije stalo. Takoreci: Bojim se da cu prestati da se bojim smrti, jer mi se ruse razne neke iluzije.
Niko nije umro od straha od smrti, ali smo svi bar jednom umirali od straha. Sta je u tome strasnije: strah ili smrt?
Ko god kaže da se ne boji smrti laže....To je prirodni strah koji nam je urezan od postanka...da ga nema izumrli bi ko vrsta...naravno i da nemamo nagon za karanjem....
Код мене у селу се каже: ''Ко умре њему је најлакше. Он зна само за једно.''
lole sta ti je bilo sa plucima?
inace, ja imam neki cudan trip da je me opizditi kola kad prelazim balkansku.
ne znam zasto.ali tu uvek pazim vise nego kod ostalih ulica.
Lupaš. Nemamo mi nikakav urezan strah od smrti, već nagon za preživljavanjem. Nije isto. Bez toga BISMO izumrli kao vrsta. Ali, šta bi bilo, kad bi bilo. Smaraš.
I ne vidim odakle ti pravo da nekoliko nas sa ove teme nazoveš lažovima.
Desno plućno krilo mi se spontano skupilo to se obično dešava samo kod saobraćajki... I došao sam u poslednjem trenutku skoro u bolnicu i raširili mi pluća i poskidali sa njih neka sranja što su pucala i kidala mi plućnu maramicu tako da sam sad do jaja...
Al znam šta sam sve pomislio pred operaciju, da mogu dumrem i takva sranja, mlogo zajebano bilo...
Volim te Energijo :)
Da, bojim se vegetativnog stanja. I kod, meni najbližih osoba.
Skoro sam bio u takvoj situaciji, pa sam poučen iskustvom. Sreća, sve se relativno dobro završilo.
@gamby Argument da lupam?
NEKA NAM JE DRUG L0L ŽIV I ZDRAV
OVOM PRILIKOM TI ČESTITAM I ŽELIM BRZ I TRAJAN OPORAVAK!
Бојим се тренутка у ком ћу доћи до сазнања да ћу ускоро умрети. И својих мисли које ће уследити након тог сазнања. Осећам да ћу испасти невиђена пичка. Да ћу патетисати, да ћу сваки преостали тренутак живота размишљати о неучињеном. Гадим се од саме помисли на такву ситуацију, на ту извесност и одбројавање. Желим да умрем у сну. Мада је и то на неки начин кукавички.
Не плашим се смрти као краја свог живота, али се плашим болне смрти, типа, неко мучење, или дављење, то ме плаши.
И неко рече, много више се плашим смрти мени блиских, као и сакаћења. Рекох јуче на некој теми, ја не би могао да живим без неког дела тела или штатијазнам. Пу пу пу, даље од мене.
OVOM PRILIKOM TI ČESTITAM I ŽELIM BRZ I TRAJAN OPORAVAK!
potpisujem i od sveg srca sa carom xD
Нисам брате, немој се трипујеш...